19.04.2018.

Da li se vi izvinjavate?

Pre nego što počnem da pišem o tome kako se i kada treba izviniti volela bih da skrenem pažnju na gramatičku grešku prilikom korišćenja ovog glagola. Dakle, izviniti i izvinuti nije isto. Poštovani čitaoci, hajde da učinimo ovaj svet boljim mestom za život, ZAJEDNO!




IZVINITI SE a ne IZVINUTI SE.

Da li se vi izvinjavate?




Postoje neke situacije u kojima je izvinjenje važno, za obe strane koje su u sukobu. To ih možda pomiri, umiri strasti, naiđe neko drugo rešenje sve sre završi kako treba. Mada, postoje neke situacije kada se NE TREBA izvinjavati iz više razloga. A koje su to situacije pokušaću da vam objasnim uz poneki primer.





NE IZVINJAVAJTE SE ZBOG TUĐIH OSEĆANJA.


"Izvini što si ljut." To nije izvinjenje. Možete se isključivo izvinjavati zbog svojih grešaka odnosno postupaka koji su doveli da se osoba oseća ljuto.  Izvinite se zbog svog ponašanja. " Izvini što sam bila neprijatna prema tebi." Budite precizni u iznišenju razloga zbog kojeg se izvinjavate. Nemojte reći : " Izvini zbog svega zbog čega si sada ljut." To neće poboljšati međuljudske odnose.




NE IZMIŠLJAJTE IZGOVORE ZBOG KOJIH SE NISTE IZVINILI.



"Izvini što sam bila neprijatna prema tebi, ali bila sam jako iznervirana." To zvuči kao da vam nije iskreno žao. Posle izvini nema ALI, u suprotnom odajete utisak kao da ste se izvinili reda radi a to zaista ni ne mislite. 



NE TRAŽITE OPROŠTAJ NAKON IZVINJENJA.


"Izvini." je samo po sebi dovoljno. To je činjenica koja ne zahteva dalje objašnjavanje i ne treba očekivati odgovor nakon toga. "Opraštaš li mi?" nakon izvinjenja govori o tome da vam je stalo SAMO do toga da vam ta osoba oprosti i da krenete dalje. U tom trenutku niste baš vi toliko važni. Stavite osobu kojoj se izvinjavate na prvo mesto. Neka oseti da vam je zaista krivo i budite zahvani kada prihvati vaše izvinjenje.



NE OČEKUJTE IZVINI NA IZVINI.


Recimo da ste se posvađali sa nekim. Oboje ste bili grubi jedno prema drugom, vikali ste, rekli čak i ono što ne mislite...A onda ste vi odlučili da se izvinite za sve to. Nemojte to raditi samo ako očekujete da i druga strana isto to uradi. Ako primetite da ste uradili nešto pogrešno, izvinite se i naučite da se nosite sa tim. 


PONUDITE DA ISPRAVITE STVAR.


Rekli smo da nakon izvinjenja nemamo pravo da očekujemo od druge strane da prihvati to odmah, nasmeje se i sve bude u redu. da bi došlo do toga, možda bi trebalo pitati: "Mogu li nešto sada da uradim za tebe?". To je sledeći korak kao poboljšanju vašeg odnosa.  




   

17.04.2018.

Da sam manje volela tebe.

Da sam manje volela tebe, manje bih poštovala sebe. 
Da sam te manje čekala, uvek bih mislila da je trebalo čekati još.

Još da se javiš, još da odgovoriš, još da dođeš...
Da sam manje mislila o tebi, imala bih vremena za druge.
I ti dugi možda bi me voleli više, ali ja sebe takvu ne bih volela.

Da sam manje volela tebe, više bih vremena imala za duge.
I ti drugi možda bi me cenili više, ali ja sebe takvu ne bih cenila.

Da sam znala od početka da si pogrešan, ne bih krenula za tobom.
Ali mene su učili da pokušam, da ne odustajem kad želim.

A tebe sam želela. Više nego bilo šta.
Da sam otišla od tebe na vreme, ne bih upoznala sebe.
A ti, jel znaš ko si?


Ne znam da li spavaš mirno, čak ni da li možeš to. 
I odavno su prestale tvoje brige da budu i moja strepnja.
Da sam manje volela tebe, sad ne bih cenila ono što imam.

Bila bih uskraćena za jedno iskustvo,za jedan ožiljak.
Da sam otišla kad je trebalo, ostavila bih te bez nade, 
bez obećanja, bez laži. Rekla bih istinu.

Da jesam, ne bih znala koliko ljudi mogu da povrede svojim odlaskom.
Da sam manje volela tebe, ne bih znala koliko je ljubavi u meni.

Da nisi otišao, ne bih znala koliko sam jaka.





   

16.04.2018.

Pesma za tebe.





Voleti tebe je isto kao i disati punim plućima. Kažu da svaka velika ljubav sa sobom nosi velika odricanja. I ja sam se odrekla. Života pre tebe, te pustinje u kojoj nije nicalo to što sam sadila. Želela sam da gradim a za mnom se rušilo pa sam svakog dana kretala ispočetka. Baš sam se umorila. Ljubav prema tebi je nešto drugo, nešto bolje. U njoj se uzdižem, ne padam i nemam potrebu da se žrtvujem beskrajno dugo i lutam bez cilja. Cilj sam već postigla. Tu si i tu sam.



Pišem ti ovo i mislim o tvom osmehu kada budeš pročitao ovo. Tako si iskren dok me ljubiš. Ponekad vodiš ljubav sa mnom, ponekad pustiš da ona vodi nas. Svuda je svetlo ili se bar nazire. I kad padne noć tamo gde koračamo mesec upali fenjere od nade. Samo pravo, do večnosti, do zvezda, do kraja do beskraja...samo ti i ja. Veruj mi!



Ovo je pesma za tebe, bez rima i strofa. Zapravo, pesmu šapuću emocije u meni a srce taktove pravi napamet, pa to postaje himna a nismo ni svesni toga. Ne plaši se. U nama se bore mnogo sitnih za i protiv ali sve dok smo na istoj strani...sve je u redu jer volim te.

                               

   

15.04.2018.

O nama.


Ovu priču sam napisala tako što nipošto nisam htela da je napišem.
Sve češće mislim o tome kako zaboravljamo najvažnije stvari. I kako mislimo da te najvažnije stvari uopšte nisu važne. Kao, na primer, zagrljaj pred odlazak. Ili poljubac. Ili Volim te. Ili ne brini, biće sve u redu. Ja ne zaboravljam. To je i dobro i loše. Ponekad me to opterećuje. Ponekad mi pomogne da prebrodim neku situaciju. Ponekad zapamtim i ljude. Imena, likove, njihovu građu, boju očiju…Ali uvek, uvek zapamtim koji su osećaj u meni probudili kada sam došla sa njima u kontakt.

On je u meni budio nemir. Strah. Strepnju. Kada sam mislila na njega osećala sam kao da se u meni bore dva bića. Jedno Za i jedno Protiv. Bio je nepoznata ulica, mračna i tiha a ja sam se bojala da hodam u tom pravcu. Međutim, kada bismo se pogledali, a to se retko događalo, ja bih osetila mir i spokoj. On je mene retko gledao. Spuštao bi pogled, gledao bi u telefon. Znala sam da se i on mene plaši. Izbegavala sam da budem u njegovoj blizini. Izmišljala sam milon razloga zbog kojih ne treba da me odveze kući iako je kasno. Išla bih sama, u noć punu nekih drugih opasnosti, i ponavaljala sebi da je tako najbolje za mene. Kako sam mogla da znam da je to što radim upravo ono što ne treba da radim? Ne treba da bežim od sebe. Na distanci me je držalo i to što je i njegova garderoba mirisala na strah. A taj miris pomešan sa mirisom nikotina bio je opasan, terao me je na beg. Sećam se da smo jedne večeri šetali parkom, bio mi je blizu. Činilo se da pričamo gluposti, nepovezane rečenice, činjenice bez dokaza…jer nije nam bilo do priče. Volela sam da ga slušam ali nije mi bilo važno šta govori. Ne tada. Kada smo došli do njegovih kola predložio je da u njima sedimo malo i pričamo. Znala sam, ako to uradimo, svet će se okrenuti a ja ću postati njegova tu, pod zvezdama. Ne. Rekla sam da moram da idem. Ne sećam se gde sam to žurila i koga sam više lagala. Znam samo da sam otišla. Pobegla. Rastali smo se zagrljajem dužim nego obično. A znate već, tako se ne rastaje. Ako tako želite svemir se postara da se nikad ne rastanete.

Nakon te večeri ja sam nastavila sa  svojim životom. Mislila sam da sam ispunjena, voljena i srećna. Svakoga dana ponešto me je demantovalo. Moj tadašnji dečko me je zapostavljao. Nije obraćao pažnju na mene. Ja sam čekala da se to promeni umesto da ja nešto promenim. Tako sam napravila još jednu grešku u nizu. Nisam uzela stvari u svoje ruke. Zaboravila sam da sami sebi kreiramo put. U međuvremenu On me je češće zvao. Pričali smo dugo pred spavanje, i češće sam noći provodila tako nego sa svojim dečkom. I dalje sam mislila da imam sve što mi treba. Čekala sam da se promeni nešto. A onda sam shvatila da sam se ja promenila. Naizged, tek tako, preko noći. U stvari, put moje promene krenuo je posle onog zagrljaja na mračnom i pustom parkingu kada sam pomislila kako bi bilo lepo ne plašiti se.


Proces promene traje dugo, ali onda kad primetite promenu to je samo trenutak. Tada, bila sam ponosna na sebe. Činilo mi se da više nije mrak, da vidim jasnije, da znam šta želim. Želela sam Njega. Želela sam da me grli, ljubi i voli onako kako je pričao da bi me grlio, ljubio i voleo da sam njegova. Silno sam to želela. Nisam znala kako da se ponašam. Nisam znala da li treba da se javim, da pošaljem poruku. Znala sam samo da moram da budem sigurna u to što osećam. Bilo mi je potrebno da mu budem blizu. Htela sam da zadrhtim, da imam tremu, da ga gledam i da me gleda. Stalno sam razmišljala o tome kako mi zvoni telefon. Zatvorila bih oči i zamišljala da vidim njegov broj, njegovo ime, videla bih kako se javljam i skoro kao da bih čula njegov glas. Zaista se dogodilo. Toliko sam silno želela da se i dogodilo.





   

14.04.2018.

Žena ženama #1


Kao žena ženama, kažem vam da je svaka od nas posebna, svaka je vredna i svaka čini ovaj svet lepšim, svaka na svoj način. Danas sam dobila ideju da pišem o ženama koje vredi spomenuti zbog onoga što su bile, zbog onoga to jesu i zbog onoga što će tek biti. Ove priče će nam pomoći da razumemo one druge žene, one žene koje možeš biti TI ili neka tebi bliska žena. Sve priče biće objavljene anonimno kako bi se one zaštitile. To je najmanje što mogu da uradim za njih. 




Živim u Podgorici, imam dvadeset i četiri godine. Zavrsila sam za školu za frizerku, ali taj posao ne radim, nisam se u tome pronašla. Tražim posao koji bi mi više odgovarao. Živim sa roditeljima i bratom. Djetinjstvo mi u suštini nije bilo loše, kad sve saberem i oduzmem.Otac mi je jako težak čovjek, i dešavalo se kad se napije  da udara moju majku. Zato sam išla kod babe da se sklonim od svega, i tu pronalazila svoje utočište. Nažalost, ona više nije među živima. Sa njenom smrću prošla je i sva bezbrižnost koju sam osjećala. Sad kad mi je teško, ne mogu otići kod nje već izađem da prošetam, i bude mi lakše.

U školi nisam bila neki đak, žao mi je što je tako, jer da mogu da vratim vrijeme bolje bih učila, i više se trudila. Kad je trebalo da učim najviše pred kraj osnovne škole i na početku srednje, ja sam se zaljubljivala. Voljela sam uvijek starije momke, koji imaju auto, da me štite i čuvaju. Kao da sam u njima tražila figuru pravog oca kojeg nisam imala. Moj otac nije bio dobar prema mojoj majci. I jako sam želela da pronađem muškarca koji će se prema meni ophoditi dobro. No,bila sam premlada za to. A željna ljubavi i pažnje.

Imala sam veze na daljinu uglavnom, zaljubljenost bi trajala i po nekoliko mjeseci i posle bi se ugasila. Bilo je tu i paralelnih veza, veza na jednu noć, ostavljali su me, i ja sam njih ostavljala, i sve to u nadi da ću naći nekog posebnog. Ali kao da sam tražila na pogrešnim mestima. To je trajalo  do moje devetnaeste godine i onda sam sebi rekla: "Tijana sad ćeš da se smiriš, nadji posao, nemoj sa svakim dai zlaziš i ljubav će se pojaviti. " Tako sam i uradila... Radila sam u nekim radnjama, frizerskim salonima, pa posle nekog vremena, uvek sam kao za baksuz dobijala otkaz.

Prošle godine negđe krajem marta, bila sam na  FB-u ne bih li našla kakvog momka makar za dopisivanje, jer ipak pored razočarenja koje sam doživjela želela sam da počnem ispočetka.  Kad me je jedan od mojih bivših momaka, kao psa ostavio i oženio drugu, a meni je obećao brak osećala sam da se svet ruši. Ali nisam ni tada odustala od ljubavi. I tako, uđem na profil jednog dečka, i kad sam mu ugledala lice sa nocarima na glavi, pomislila sam "ooo Bože kako je zgodan, s ovim momkom moram nešto da imam" i dok sam to razmišljala u glavi mi se stvorila naša buduća veza. Gledajući slike, shvatila sam  da ima dijete  da je razveden. Bila sam nekako iznutra srećna , jer sam pomislila da je baš on pravi muškarac za mene!

Poslala sam mu zahtjev za prijateljstvo,  i nakon dva dana me prihvatio. Sutradan ujutro mi je poslao poruku: "Dobro jutro, princezo." i od tog momenta do dana današnjeg moja ljubav prema njemu ne jenjava, zaljubljena sam u njega kao prvog dana. Zvanično mi nismo u vezi, jer on kaže da ja nisam za njega da zaslužujem boljeg i mlađeg, i nismo u kontaktu već dva meseca, i ne pamtim da mi išta u životu teže pada od toga, da mi se ne javi za dobro jutro i pita kako sam. Mislim i da  mu je neko napunio glavu  lažima o meni u koje je on povjerovao, i to me najviše boli. Eto to mu je izgleda bila prilika da me se otarasi!

Osjećam ga stalno u svom srcu i glavi, i osjecam da misli na mene. Ali ako je suđeno javiće se. On ima trideset i pet godina. I ne živi u mom gradu, već 40 km od mene u gradu koji se zove Bar. Za tih deset mjeseci koliko je trajala naša "veza", ja sam išla kod njega u Bar dva puta i on je jednom bio u Podgorici kod mene, bilo nam je lijepo i super smo se slagali. Luda sam bila kad mi se ne javi, nedostajao mi je kad god ne odgovori na poruku, kad mi nešto lijepo napiše skakala sam po kući od sreće, čak i često od sreće plakala, a sad samo plačem od tuge što ga nema. Bila sam spremna da budem s njim uprkos njegovim vrlinama i manama, da mu budem žena i  ljubav, da mu rodim djecu i dam svu ljubav, iako me povrijedio. Sad da se javi, sve bih mu oprostila i bila sa njim. Znam da sam  možda glupa, ali moja ljubav je iskrena i nema granica. 


Draga moja, kada muškarac želi da bude sa tobom njemu nisu važne ni godine, ni daljina. A ako pak ne želi on će izmisliti stotinu razloga zbog kojih vi ne možete biti zajedno. Možda ti samo misliš da je on za tebe. Ako neko ne želi tvoju čistu i iskrenu ljubav onda je i ne zaslužuju. Nipošto nemoj da se osećaš krivom zbog toga što se on više ne javlja, dala si sve od sebe. Pusti ga. Neka ide. Napravi mesta u svom životu za nekog novog, nekog ko će umeti da te ceni. Budi ponosna jer si žena, hrabra i spremna da voli u ovo ludo vreme kad se ljubav ceni malo ili nimalo. 




   

13.04.2018.

Nemoj da budeš pogrešan.


Ponekad se držim za tvoje reči kao da mi od toga zavisi život. Tada, osetim kako gubim sebe, deo po deo a postajem tvoja, cela, potpuno. Plašim se toga. Jednom sam se držala za reči, za obećanja, za rečenice koje počinju sa "iskreno ti kažem" koje nisu bile iskrene. Daj mi nešto drugo da se za to vežem. Nešto opipljivo, nešto što nije imaginarno, nešto što postoji. Nešto što ću kad ode ili nestane da primetim. Daj mi nešto više od osmeha kad se probudiš pored mene, više od uzdaha kad me odvajaš od stvarnosti, više od budućnosti u koju verujemo oboje, više od volim te i više od tu sam. Toliko puta čula sam prave reči od pogrešnih ljudi. Nemoj da budeš pogrešan.




Ponekad te noću stegnem kao da je sve san. Tada, čini se da sam sigurna, usidrena, moje srce tik uz tvoje, sve je u redu. Ali, da li jeste? Plašim se čak i mojih strahova, ovih reči ispisanih, i onih koje ne smem da napišem da se ne obistine. Drži me, ali ne kao na dlanu. Imam običaj da se izmigoljim kroz prste kad nisi dovoljno oprezan. Umem da odem i bez traga i glasa, jer svesna sam da je ponekad nemoguće objasniti zašto više nemam sigurnost. Daj mi nešto da stegnem uz sebe kad me savladaju sile nemira. Nešto opipljivo. Nešto, što će da me dodirne kad mi ti okreneš leđa. Tako sam osetljiva ponekad, tako banalno ređam reči, kao da imaju smisla iako znam da nemaju. Toliko sam puta imala pogrešne stvari pored sebe jer nisam znala šta mi tačno treba. Nemoj da budeš pogrešan.



Ponekad kad te nema pa čekam da dođeš ili se javiš to bude kao da se svi mostovi do nas ruše. Tada, znam da me sumnje ubijaju a da nisam toga ni svesna. Iako znam da ne treba tako, ja napravim dramu od par minuta ili par sati a svesna sam da smo se čekali godinama. Tako sam nesigurna u sebe, i osećam se zamenljivo čak i kada kažeš da te niko nikada nije imao više od mene. Daj mi nešto više o toga. Zovi me da bi mi rekao da koliko sam vredna a ne koliko sam lepa, pričaj mi o mladežima na mom telu, o očima koje sijaju, o kosi koju voliš kada je čupava. Daj mi nešto da je tu kad ti nisi. Nešto da me umiri kad se uznemirim. Nešto da mi popravi raspoloženje, da mi ulepša dan. Tako sam slaba ponekad, i sklapam rečenice bez smisla. Vadim se na hormone i druge ženske izgovore, a ustvari sam uplašeno lane koje ne želi da te izgubi. Nemoj da budeš pogrešan. Toga se najviše plašim.



   

10.04.2018.

Najbolji savet koji vam neko može dati.

Ne postoji osoba koja zna rešenje za svaki problem. Mnoge probleme rešavamo na osnovu predhodnog iskustva, svojeg ili tuđeg. A mnoge intuitivno, slušajući svoje unutrašnje ja. Svi znamo da se najbolje IPAK uči na sopstvenim greškama. Na primer, ako smo u prošloj vezi bili nepromišljeni, lakoverni i naivni pokušaćemo da to ispravimo u sledećoj. Ako smo bili previše otvoreni prema nekome pa bili iskorišćeni ili povređeni, sledećeg puta ćemo dobro otvoriti oči. To je prirodan proces koji teče mimo nas, čak i kada pokušamo da ga kontrolišemo. Međutim, koji je to najbolji savet koji vam neko može dati?




Prava istina je da najbolji savet koji vam neko može dati NE POSTOJI. U bilo kojoj sferi vašeg života postojaće nešto što će vas mučiti. To isto mučilo je i nekog drugog u istoj toj sferi života. Međutim, način na koji se nosimo sa problemom zavisi od nas samih, od naših osobina, načina na koji smo vaspitani da se borimo sa preprekama. Ono što je meni pomoglo, možda neće pomoći tebi. Zašto ?  Zato što smo potpuno različiti karakteri. Ili se ono što sam ja uradila da pomognem sebi potpuno ne slaže sa onim kako biste vi postupili, u skladu sa vašim karakterom. Najbolji savet ne postoji. Postoje samo iskustva drugih ljudi koja nam mogu pomoći da se pripremimo na ono što može da se dogodi ili na to kako ćemo se možda osećati u vezi sa nekom situacijom. 




To je kao kada vam kažu da vađenje zuba boli. Da. Možda. Ali nekoga više, nekoga manje. Neko može da toleriše više, neko manje. Tako je i sa problemima u ljubavi, na poslu i životu uopšte. Neko može da podnese poraz, brže ustane, ne shvata lično. Važno je ostati dosledan sebi. U svakom smislu te reči. To je savet koji vam ja mogu dati. Biti svoj. Boli vas nešto? U redu, plačite! Povređeni ste? Odlično, sad znate kako je to. Idemo dalje! Reagujte onako kakvi ste iznutra. Ne morate uvek da krijete emocije. Ne morate da lažete da biste se nekom svideli. Ne morate da budete previše oprezni, samo hrabri. Gledajte svojim očima ne očima drugih. Onako kako vidite nešto tako to nešto vidi vas.






   

03.04.2018.

FAVORITI Mart (2018)

Dužna sam favorite, čini mi se, poslednjih tri meseca! Ali, moj život se okrenuo naopačke, pa dok se sve sredilo...potrajalo je. Sada zvanično mogu da kažem, ja sam jedna srećnica i u to ime danas veseli (SKRAĆENI) favoriti. 



* Film : Zima je prošla a ja sam odgledala bukvalno dva filma. U pitanju su novi filmovi, potpuno različiti a opet oba su me oduševila na njima svojstven način. Prvo, film Led sa Milošem Bikovićem. Oduševljena sam pričom ali i pozadinom priče. Iako možda očekujete jedno na početku filma sasvim se nešto drugo dogodi na kraju. Shvatite da prava ljubav nekako pronađe put i da vas niko ne može sprečiti da ostvarite svoje snove. Jako inspiriše i motiviše. A obzirom da je ljubav upletena dodatni plus sa moje strane.

Drugi film je politički triler ako uopšte postoji taj žanr. U pitanju je film Izdaja  . Balerina pokušava da izmanipuliše važnim agentima ucenjena,  koristeći načine  koje  je naučila u školi za takozvane Vrapce . U jednom momentu ona igra na dve stolice ili se barem tako čini. Film traje više od dva sata pa predlažem da gledate odmorni i koncentrisani.


* Knjiga :  I pored silnog učenja za državni ispit uspela sam (JEDVA) da pročitam jednu knjigu. U pitanju je Devojka koju si voleo . Bez mnogo likova, paralelenih priča ali sa puno misterije opisan je jedan psihički poremećaj devojke koja živi sama u stanu, ne izlazi napolje, komunicira sa nepoznatim ljudima i vodi razgovore sa psihijatrom preko telefona. Ipak, nešto će je naterati da uprkos svemu izađe iz stana i pokuša da spasi nečiji život.

* Blog : Prošlog meseca sam najviše čitala Život Šećerne Pilule . Ona vam piše o knjigama i muzicic najviše, ima i svoj kanal na YT pa malo "proguglajte" . A evo i njenih martovskih favorita OVDE

* YT kanal :  Rad na sebi je jako težak i to tek shvatite kad krenete s tim. Proteklih nedelja trebalo mi je svega više, više motivacije, više mira, više verovanja u sebe... Tako sam i naišla na ovaj kanal koji me svakodnevno uči onome šta je važno i na šta treba obratiti pažnju. Čokolada za duh  je kanal za sve one kojima treba malo VIŠE slatkog za duh!

*Random : U ovoj kategoriji za mart bih izdvojila sedenje na klupici pored jezera sa voljenom osobom. Znam, neobično je, kako može da ti omiljena STVAR bude TO? Ali što da ne...Mogu da imam i omiljeni osećaj!


Poslednji post : Marioneta za dečaka.




   

02.04.2018.

Marioneta za dečaka.

Ti možeš tako lako da me povrediš. Možeš da slomiš svaki deo mene a onda pustiš da me vetar odnese sa prašinom sa asfalta. Znaš tačno na koji način. Znaš koliko je dovoljno da zaplačem. Znaš da mi malo treba. Ti možeš da se okreneš i odeš kao da se nikada nismo ni sreli. Možeš da kažeš da je sve bilo samo igra u kojoj sam bila marioneta neiživljenom dečaku od trideset i kusur godina. Možeš da zalupiš vrata, da ismeješ moju ljubav prema tebi, da kažeš kako ti nije stalo. Ima toliko načina na koje možeš da me raspračaš, tako da me niko posle tebe ne sastavi.



Tako si grub ponekad, ne razmisliš, pa kažeš nešto što zaboli. Ujedem se  za usnu, umesto tebe. Ali ništa ne kažem. Puštam te. Ti možeš da mi srušiš celi svet. I možeš da se vadiš na moju mladost, na moju naivnost na to što život grizem u malim zalogajima. Možeš da mi srušiš sve snove u jednoj rečenici. Ti možeš da uneseš u moj život mrak. Možeš da izlomiš sve nade i radosti a onda da to staklo baciš na putu do posla rano ujutru dok svi spavaju. 



Znam ja da možeš da me zameniš. Svi smo mi zamenljivi i sa rokom trajanja. Znam i da dobro rasuđuješ, da gledaš osećanjima, da voliš jako, da živiš brzo... Znam i da možeš sve ovo lepo da pretvoriš u pakao. I znam da nisi toga ni svestan. Ne znaš da hodamo po tankom ledu, na koncu, čak ne ni na konopcu. Ali dobro je znati da i ja tebe imam u šaci. I ti voliš mene. Ja sam ti to dopustila.


I can’t wait for beach nights