17.12.2013.

Sitni sati, krupne reči

U sitne sate, pišem ti krupne reči, da ih dobro zapamtiš. Volim te. Kao što se voli domovina, jer u tvom srcu i jeste moj dom. Kao što se voli prijatelj. Ti to meni jesi. Volim te. Kao što se vole sopstvene mane. Moja mana jesi. Kao što se vole oči,t i si mi pomogao da vidim sebe drugačiju. Kao što se vole ruke, grlio si me njima. Kao što se vole deca, dušom i srcem. Kao što se vole ljubavnici, telom i željom.Volim te. Kao što se vole oni koji mnogo nedostaju. Nedostaješ.

Zamišljam tvoj osmeh. Iskren. Glasan. A onda vidim nas. U toj sobi. I drhtim od bola. Da li ću u njoj ponovo biti? Vidim sebe, grliš me i vrtiš na sred ulice. Da li ću tom ulicom ponovo nekad proći? Čujem glas. Prepoznajem. Tvoj je. Hoću li ponovo čuti kako zoveš moje ime? Ko piše našu priču? Želim da sipam mastilo u bočicu, da nastavi…Ne želim kraj. Ne danas. Ne sutra. Nikada.

PHOTO : We Heart It 

Нема коментара:

Постави коментар