19.01.2014.

Jedno za drugo




Nismo mi nikada bili jedno za drugo. Istina. Ti, tako hladan ponekad. Iza zida od betona kriješ osećanja. Ja, povredjena bezbroj puta...željna ljubavi i pažnje. Mi, tako čudan par. A ipak...Kad smo sami postajemo jedna duša. Srca nam kucaju istim ritmom. Pratiš mi pogled, pokret, uzdah. Da, mi smo baš jedno za drugo...








18.01.2014.

Biće sve u redu.

                                                            
                                                      

Daljina. Ponekad samo predstavlja kilometre. Rasksnice izmedju dvoje ljudi. Ti znakovi na putevima. Ograničenja brizine. Ne suviše brzo, ne suviše sporo. Slike koje gledamo kroz prozor, ljudi oko nas... Daljina. Ne boli. Ona se može pobediti. Taktično. Polako. Srcem i glavom. Ona se može smanjiti. Na dan, dva ili par sati. Ali je uništiva. Postoji i ona druga daljina. Daljina izmedju srca i dusa. Ona koja se ne može savladati. Ona je strašna. I sve dok smo srcem blizu,znam da će biti sve u redu.Sve dok smo srcem blizu ja ne brinem za nas...

11.01.2014.

Oslušni me


Ćutanjem ti kažem sve ono što rečima ne smem. Kažem ti ono što ne umem da ti objasnim drugačije. Ćutim. I gledam. Te tvoje tople oči, te tvoje usne. I ćutim. Ćutim jer ne smem da kažem ono što mislim. Bojim se. Povredićeš me. Ali opet,na licu mi se vidi svaki moj pokret odaje se. To da te volim to znaju i ptice, i na meni poznaje se. Posmatraj ponekad svaki taj pogled koji ti nesebično dajem. 

A ja ću zauvek da kao senka, dok tebe ima trajem. Ćutim jer me plaši istna, iako je moja. Ćutim a znaš koliko želim da postanem samo tvoja. Bole me sitnice, hladnoća, i neizvesnost. Ponekad ne znam šta misliš. Pa ćutim. Ne govorim.

                 

Oslušni ponekad taj maleni deo mene. Možda ako shvatiš šta hoće da ti kaže uspeš da zaustaviš vreme... Za ruku me uzmi, reci da sam vredna. Šapni mi nešto što nikada nisi. Ti znaš, ja ne moram da kažem...Da razlog mog postojanja ti si. Ćutim. I ne smem da govorim glasno. Jačina mog glasa možda probudi nas, iz ovog sna u kojem ima spasa za našu ljubav. Možda ponekad ćutim jer želim da čujem nešto što nikad nisam pre. Neki motiv, podstreh da nastavim dalje, jer hrabra sam samo kraj  tebe. Jaka sam onda kad šapnes mi tiho, da jedina ja sam u zivotu tvom. I da sanjaš iste snove kao i ja, našu sreću,
decu i dom.

03.01.2014.

"Mrzim te"


  

Dve kukavice, eto šta smo! Odustali pred prvim preprekama. Osudili oboje na tugu. Ti i ja. Saučesnici u tom zločinu. I sad se gledamo, u tvojoj sobi. Glumimo strance dok nam se srca prepoznaju. Glumimo da smo jaki. A u očima se vidi da lažemo. Kukavice, eto šta smo! Gledaš me, i osećam tvoj pogled kako se spušta od moje kose ka usnama. Želim da me poljubiš. Jako to zelim. A ipak, okrećem glavu. Jer ne znam šta će da se dogodi posle toga. Dodiruješ mi ruku, prislanjaš svoj obraz na moj. Led mi se topi sa srca. Želim da me stegneš jako, a opet se izmičem. Gledamo se. I vidim toplinu u tvojim očima. I vidim sebe. Željnu tebe. Sedam ti na kolena. I grlim te jako. Molim se da to nije san. Izbegavam jošjednom poljubac. A onda...onda vise ne mogu da izdržim. Rukama ti stegnem obraze, i poljubimo se. Kao prvi put. I moje srce se odjednom vraća na pravo mesto. Kako sam mogla da pomislim da mogu bez tebe? Kad sve što vidim na tebi je deo mene...Tvoje oči, kosa i ruke. I dlanovi koji se tako dobro slažu sa mojima. Tvoji prsti na mojoj koži. Moj uzdah. Prvi,drugi...Tišina. Pa otkucaji srca. ''Mrzim te'' šapućem ti. A ti me pogledaš. Za tren pomisliš da je istina. A onda me poljubiš, strasno. Pogledaš me. I znaš, znaš da lažem. ''Mrzim te''. Ali ti nastavljaš da me ljubiš, po vratu, licu, svuda...Ćutimo. Gledam te u oči. ''Mrzim te''. Stežeš me jako, i osećam da si mi falio. Na svaki tvoj dodir moje telo reaguje. Tvoja sam, zar ne vidiš? Samo sam tvoja.''Koliko me mrziš?'' Čujem. ''Mrzim te najviše na svetu. ''Tišina.'' Ne verujem ti.'' Ljubimo se dugo. Tvoj miris, sve tvoje. Koliko si mi nedostajao...''Mrzim te,mrzim te,mrzim te...''Grliš me, onako kako volim. Nežno.I ljubiš me u rame...Ja se okrenem,želim da me gledaš.Volim te, mislim. Mrzim te, kažem. Ali ti znaš...Znaš da lažem. Shvatili smo. Pobedjeni smo. Ljubav nas pobedila. Mi smo odustali. Ali ona je i dalje tu, da nas podseti. Da se volimo, da postojimo...da joj vreme ne može ništa, da može samo nama. A ona, ona je tu. I uvek će biti. Kad god se pogledamo.