06.02.2014.

Mape od zvezda


Na nebu mapa od zvezda. Pokušavam da pratim tragove i stignem do nas. Teško je. Nestalo je sve ono što nas je vezalo. Možda sam ja presekla nit, ali ti si učinio da se ona istanji. Bila sam sama sa tobom. Želela više, želela mnogo. Sama. Želela sam da me voliš kao u filmovima. Da budem tvoj razlog za život, vazduh koji dišeš. Sve tvoje. Želeo si da ne budemo tajna. A meni nije trebalo ništa sem nas dvoje. Zar je bilo važno gde smo? Zar je bilo važno ko zna za nas? Meni je bilo jedino važno da sam sa tobom. Sa tobom sam mogla na kraj sveta, ali i ovde. Mogla sam da živim samo izmedju četiri zida hraneći se tvojom ljubavlju. I znam da si me voleo. Trebalo mi je samo da mi pokažeš.Samo da se potrudiš malo. A sad? Sad ne verujem u nas, ne verujem tebi...sebi najmanje. I postali smo senke. Lutamo od sećanja do sećanja...Sami. Tražim dodir tvoje ruke noću. Tražim tvoj pogled danju. Tražim te na ulicama grada koji nije naš. Slutim da me zaboravljaš. Čekam da se desi cudo. Čekam da se pojaviš sa cvećem u rukama. Mada, sumnjam da bi pomoglo. Kasno je. Oboje odbijamo da jeste. Ali znam. Sat je otkucao naš kraj. Pre nego što smo ga sami prihvatili. Svadjali smo se. Rekli ono što ne mislimo. Ali, i tad smo bili zajedno u tome. Ovako...dva stranca. Da nemamo srca, bilo bi kao da se nikad nismo ni upoznali, kad se sretnemo...

   


Tvoja kosa, oči, pogled...ramena, dodir, glas, pokreti, hod... Nedostaju mi. Nedostajem sebi onakva kakva sam bila sa tobom. Grizem usne, stežem srce. Ne dam se. Naučila sam da idem dalje. Sama. Bez tebe. Ne znam dokle ću, ne znam ni da li ću moći još dugo. I ako ne budem više mogla... ne znam šta se onda dešava. Da li će se otvoriti velika crna rupa i progutati me? Nadam se da hoće. Jer ako mi jednom ponestane ove snage koji imam sad, drugu neću naći, nemam odakle da je izvučem...

Нема коментара:

Постави коментар