01.05.2014.

Miriše sreća

Znam da nas čeka. Na kraju neke ulice. Na kraju nekog mraka. Kao sunce posle kiše. Kao svetlost na kraju tunela. Nema je dugo. Kao da se izgubila ili krenula pogrešnim putem. Ali ne brinem se. Pratim te. Znam da ćeš me odvesti do nje. I kad me rasplačeš opet sam tu. Iza tebe. Pratim te i  čuvam ono što imamo. Držim se za rukav tvoje košulje. U mali džep do srca staću. Ne mrdam ja od tebe. Više nikada. Idemo istim putem. I znam da je ona tu. Osećam je. I znam da ćemo je dodirnuti jednom. Onda kad se sve kockice sklope, onda kad budemo imali vremena za nas. Onda kad nas ujutru sunce probudi i ja se ušuškam pored tebe. Onda kad svima kažemo da postojimo. Ti i ja. I naš maleni svet sa prozorima. Osećaš li njen miris?Onda kad me pogledaš, uhvatiš za ruku pa naslonim glavu na tvoje rame...Sreća.



Нема коментара:

Постави коментар