05.05.2014.

Pusti nas


Želim te ovde. U tišini noći. U vrevi jutra. Sa prvim suncem i kišom. Tu, pored sebe. Da budeš moj oslonac. Da budeš moja podrška. Sve ono što ovde nemam. Znam, patetična sam. Znam da treba da ustanem i da se borim sa svime što stoji ispred mene i naziva se preprekom. Ali ti mi trebaš. Da budeš moja snaga. Da budeš moje nebo i moja zemlja. Da budeš moj vazduh. Želim te ovde. Da me držiš za ruku kad počne da duva hladan vetar samoće. Da imam kome da se vraćam i od koga da odlazim. Da imam pored koga da se ušuškam noću. Dođi. Nemoj ništa da me pitaš. Ćuti. Pusti me da ti očima kažem sve ono što nisam nikad umela rečima. Pusti da ti dodirom pokažem koliko mi značiš. Pusti da budem ono što jesam jer to jedino mogu pored tebe. Pusti da se naše sene dodirnu. Pusti nas  da živimo.






                                                                                                                  

Нема коментара:

Постави коментар