31.07.2014.

Čuješ se sve tiše




Čujem zvoni tišina. I kao prašina misli mi se raispaju. Čekam. I ćutim. I na ledjima veliki teret nosim. Tvoje ime ispisujem pogledom, svuda. Željna sam te. Mada, nikome ne pričam o tome. Mada, nikome ne pričam o tebi. Pada kiša. Već danima. Ni leto više nije leto. Bosa sam i sedim na terasi obgrljenih kolena. Možda bi brinuo da se ne prehladim, da to znaš. Ja odavno ne marim za sebe. Ipak, moram da ti priznam...Volela bih da se odnekud pojaviš i utopliš me svojim nežnim zagrljajem. Za neke stvari uvek je vreme. Nije meni hladno zbog vetra. I nisam tužna zbog kiše. Samo, boli to što čuješ se sve tiše.


29.07.2014.

Svuda je oko mene





Haljina se izgužvala. A vetar se igra sa mojom kosom. Mogla bih dugo još tako da sedim. Do nozdrva mi dopire njegov miris, pa grlim spostvena ramena. Zamišljam da njega grlim. I tu je. Svuda je oko mene. Njegovi otisci prstiju po mojoj koži. Miris pomešan sa mojim. Zatvaram oči i vidim ga. Trčim ka njemu. Podiže me i vrti. Osećam sunce na licu. Njegove jake ruke na mojim bedrima. Njegov pogled svuda po meni. I usne... Te divne usne, na mom vratu. Vreme staje. Onda ubrzava. Čujem sat. Ali ipak ne, to je moje srce koje ubrzano lupa. Usporavam ga. Šapućem mu da se stiša. Plašim se on će čuti. I znaće koliko sam ga željna. Mada, znam da zna. On me zna. Udaljavam se na kratko. A on mi pruža ruku. Stavljam svoje prste medju njegovim prstima. I prvo sam na zemlji, sigurna i mirna. A onda iznad tla. I to pre nego što me poljubi. Samo kad pomislim da hoće...

28.07.2014.

Srećan mi rođendan!




Šta da poželim osim da te imam, svakoga dana u mesecu? Svih narednih godina. I da mi osmehom ulepšavaš dane. Da budeš tu kad mi je potrebno i kada nije. Da me voliš. Da me grliš i ljubiš. Da me ne daš. Da me ne deliš ni sa kim. Da me ljubomorno čuvaš. Šta drugo da poželim osim da nikad ne odeš? Da me gledaš zaljubljeno. Da nas sunce greje celog života. Da postanem više tvoja. Da postaneš više moj. Da budeš nežniji. Da budeš hrabriji. Šta drugo da poželim osim toga da budem srećna? Da budeš moj heroj. Da nas oboje spasiš. Da bude sve u redu kada kažeš da će biti. Da se smejemo svakom novom jutru. Da me razumeš. Da te razumem. Da se budim pored tebe. Da me ne izgubiš. Da te ne izgubim. Šta drugo da poželim sem nas? Jer, kada ima nas imam i drugih želja... Kad te nema, želim samo tebe.

Srećan mi rodjendan!

26.07.2014.

Najteže je noću


Razbila bih ogledalo, ali kažu to je nesreća. Ustvari, razbila bih bilo šta. Jer, ti ne znaš... Najteže je noću. Tugu ne mogu da savladam. I ta gorka osećanja pretvaraju se u bes. A kako ću sa njim u krevet? Neću valjda sa njim da se budim!? Ti ne znaš, toliko toga  ti nisam rekla. A ne mogu ni sada. Jer, ne znam odakle bih počela. Ti sve manje vremena za mene imaš, što da ga trošimo na reči? Ti nikad prvi ne uzimaš moju ruku k sebi. I nikad me prvi ne ljubiš. Ne gledaš me u oči. I znam, pitanje je trena dokle ću moći tako. I znam, odavno je možda trebalo da odem. Ali ipak, mnogo toga ti još nisam rekla. Kako bih samo želela da čujem sa tvojih usana da ti nedostajem, da imaš želju da budeš pored mene. I opet bih razbila ogledalo.  Ili bilo šta drugo. Samo da čujem taj zvuk raspadanja i razbijanja. Samo da shvatim da kad nešto pukne ne može da se sastavi .Ali srce za to ne zna. Lepim nas u ime ljubavi koju smo imali, a ni sama ne znam da li je tu još uvek. Ti sa mnom najmanje pričaš o nama. U tom ćutanju guše se sve nade. Ćutim. Ali koliko toga imam da kažem... Ti me nikad prvi ne gledaš nežno. Nikada prvi ne uhvatiš moj zaljubljeni pogled. A ja se umiljavam kao dete željno pažnje. A pažnje nema... I znam, možda bi neki drugi želeo mene. I znam, možda bi neki drugi umeo da mi pruži sve ono što mi fali. Ali srce ne voli druge. Ono želi samo tebe. Ono želi da ga ti voliš.




23.07.2014.

Kad oko nas sve stane





Kida me na komadiće ova tišina. Da se barem odjednom raspuknem kao staklo... ali sudbina me ne štedi! Nedostaješ mi. Noćas bih htela u tvom zagrljaju da pronadjem utehu za sve dane koje sam bila bez tebe. Hoću tvoje ruke svuda. I tvoje oči da me gledaju zaljubljeno. I da čujem kako ti srce kuca ubrzano od moje blizine. I da osetim ljubav u vazduhu oko nas. Ali toga više nema, sve je vetar odneo. Hoću jutro da vidim i u njemu tebe. Tvoj nežni osmeh. Vrati se. Znam da me slabost obuzima... I koga lažem ?  Vrati se. I ne moraš da mi se pravdaš. Samo dodji. Ionako u opravdanja ne verujem više, ali verujem u tvoj pogled. Samo jedan. Samo jedan pogled u kojem mogu da pronadjem sreću za nas bi mogao da me vrati u život. Zvučim očajno, znam.ali za jedan tvoj zagrljaj ja bih dala sve. I za taj trenutak sreće, kad oko nas sve stane...

Ovaj novi TI mi se ne sviđa





Čak i tvoje mane  volim. Tako su savršene. Sve kod tebe i na tebi volim. I nedostaješ mi. Čini mi se, otopila bih se od jednog tvog dodira. Sve rane bi bile isceljene. Ali ne! Obećala sam sebi! Ne mogu tako više. Suze neće više padati niz ove obraze. Ne, ne i ne. Nikada više zbog tebe. Uzalud okrećeš moj broj. Ne čujem kako me dozivaš, ne vidim više ljubav u tvojim očima. Tako su prazne... A ja sam samo htela da te volim. Da me voliš. Rekao si da želiš da te pustim, pa eto...sad si slobodan. Možeš da ideš gde želiš i da budeš sa kojom god hoćeš! Možeš da se posvetiš onim stvarima koje su uvek bile važnije od mene. Samo, ne znam kako ćeš kad sve to nestane. Čije će oči toplo da te gledaju? Čije će ruke da te grle tako detinjasto?  Ko će u tebi tražiti zaštitnika? I kome ćeš da govoriš sve ono što i meni? I kada naidješ na zid uz čiju ćeš pomoć da ga preskočiš? Najlakše je otići kad je najteže, to najbolje znamo. I samo da znaš, da ja moram da biram... uvek bih izabrala TEBE. Ali onog starog tebe. Ovaj novi mi se ne svidja.

22.07.2014.

To što te volim ne znači ništa





Znam da ćeš doći na prag mog srca. Ali tada već biće kasno. Biće to samo mračna i hladna, prazna odaja. I ništa više. Nekad je to bilo utočište za tvoje tople oči i umornu dušu. Nekada smo tu, sklupčani jedno uz drugo maštali o budućnosti. Smejali smo se glupostima i verovali da će ljubav uvek biti uz nas. Ja osećam da odlaziš. Vidim taj kofer pun uspomena, čeka da se zatvori. I voz, težak i surov od reči koje nismo trebali reći poći će u ponoć. Odvešće te. I ja ovog puta neću da vrištim za tobom. Neću da ridam i gušim se u suzama. Biću tužna i usamljena. I nedostajećeš mi. Ali neću da trčim za tobom. Ovaj put, ne. I nadam se da će padati kiša, da što pre spere ta gorka osećanja. Ne želim te moliti da ostaneš. Tebe, kakav si sada ja ne poznajem. Sa strancem ne želim da delim snove. Dugo sam gradila ovaj naš svet. Mučno mi je gledati svo to cveće kako vene. To nisam mogla sama zaustaviti. Imala sam pravo da znam da si odustao. Ne kažem da bi mi bilo lakše. Ali, barem ne bih nagadjala. I ti tvoji izgovori! Nisu me najdostojniji. Postaje hladno i tiho. I taj tvoj kofer me nervira! Ideš? Ili ostaješ? Pa, dovoljno si odrastao da doneseš odluku. I koliko ti to još vremena treba? Ja ga nemam više! Svo svoje vreme tebi sam dala. Vreme se ne kupuje, znaš? Odlazi! Mada, najviše od svega bih želela da ostaneš. Pusti te igrice, toplo pa hladno. Zar je to još u modi? Imaš li prioritete? Ili živiš samo od danas do sutra? I drugi ljudi imaju osećanja.I  nisi jedini na svetu. A to...to što te VOLIM ne znači ništa. Jer ovde je u pitanju jedan devojački san! A sa tim se ne igra, dragi. Ma, ne radi se tu čak ni o meni! Spasi sebe. Odluči se. Neću čekati večno da čujem ono što želim od tebe. Još nešto samo, moraš da znaš, ovaj put kad odeš ne traži me. Biću daleko od tvojih očiju. I nemoj da pitaš za mene. Ja još nisam čula da se nekom daje milion šansi a da on ni jednu ne iskoristi! Tebi bih i život dala, ali ne mogu da ti dopustim da mi ga uništiš. Žao mi je. Ili si sa mnom ili nisi. Ja za to izmedju ne želim da znam.

I mene neće biti


Čekam da se promeniš. Sekunde se pretvaraju u minute, a minuti u sate. Čekam bolje sutra, srećnije jutro. Godišnja doba se smenjuju. Proleće, leto, jesen i zima. Čekam novog tebe, a ipak tako si mi poznat. Sve na tebi poznajem. Čekam da se promeniš. I bojim se. Promeniću se ja. Ili ću se probuditi jednog jutra svesna da sebe ne poznajem. Tebe neće biti. I mene neće biti. A tek nas...







                   

21.07.2014.

Ne moraš da obećaš da bi ispunio


Budi moj heroj. Čuvaj me od loših ljudi i zlih pogleda. Brani me od vetra i kiše. Budi mi prijatelj. Moja snaga i moja slabost. Voli me. Imaj strpljenja i razumevanja za mene. Pusti da budem deo tebe. Budi mi oslonac. Budi hrabriji i jači. Poštuj me. Zagrli me kad treba. Učini me srećnom. Ne dozvoli da se osećam loše zbog tebe. Ne moraš da obećaš neke stvari da bi ih ispunio.







              

20.07.2014.

Ništa ti neće pomoći

Ostaćeš bez mene. Probudićeš se samo jednog jutra setnog i videćeš da me nema. Ali ne boj se! Nisam otišla daleko. I znam da znaš gde me možeš naći. Takvi kao ti uvek me pronadju. Mada, ni tamo me možda neće biti. Naći ću novo skovište. I svi tvoji načini da mi udješ u trag neće više vredeti. Ni tvoj nevini pogled, ni šaputanje. Ništa ti neće pomoći. Ko je još rasplakao voljenu ženu? Samo onaj koji je nije istinski voleo. Niti će ikad.







                 

Teže mi je da ostanem nego da odem


Gledam u ove suze. To se tišina u meni probija kroz pukotine, na površinu. Ćutim. A toliko toga bih imala da ti kažem. I vidim već, našu svadju i čujem sebe kako vičem. Besne crte na licu pomešane sa jecajima. Ćutim. A toliko toga ti zameram!Čekam. Mada, znam da sam nećeš shvatiti. Svoje greške prebaciš na mene i još više me povrediš. Osećaj krivice mi ne treba. Najmanje što tražim su izvinjenja. Ne. Ja od njih nemam ništa. Želim samo da se ovo više ne dešava. Znaš li koliko se minut bez tebe brzo ispuni tugom? Ćutim. Ne govorim ono što mislim i ono što želim da znaš. Čekam. Ne želim raspravu sa tobom. Mada, moraš da znaš... U poslednje vreme teže mi je da ostanem, nego da odem...

                   

19.07.2014.

Postoji li išta vrednije na svetu?

Ovaj grad samo je moj, dok koračamo istim korakom. Kad čujem svoj osmeh, znam da je sreća tu. I samo njegova ruka da me brani. Njegove oči da me prate. I to hrabro srce da me voli. Postoji li išta vrednije na svetu? Kad vidim da je ponosan što me ima... Kad vidim da je ispunjen i spokojan. Njegova sreća je i moja. I obe,naše luckaste sreće, smeju se glasnim osmehom. I idu zajedno, protiv sveta...






               

18.07.2014.

Neke stvari nemaju cenu


Savršeno uklapanje mojih prstiju izmedju tvojih.

Magija koja nastane kad se poljubimo.
Sigurnost koju osećam u tvom zagrljaju.
Trenutak kad nam se pogledi sretnu.
Ono kad vidim sebe u tvojim očima.
Sva jutra kojima se budim nasmejana.
Sve noći koje prespavam spokojna.
Tvoja ljubav.
Moja privrženost.
Danas su mnoge stvari precenjene.
A ipak neke stvari nemaju cenu.


                                                                                                       

Volim ja biti sa glavom među oblacima


Taj njegov slatkasti miris pomešan sa mojim... svuda ga osećam. I kao da je tu, dolazim u iskušenje da ga dozovem. Hej, ti maleni! Svuda si po meni. I svuda si oko mene. Dodji. Nasmej me ponovo. Zagrli me jako. I reci mi opet...Stalno mi govori da me voliš. Ja od toga živim, znaš!? Nisam ja luckasta, ti me činiš takvom. Ali neka, volim ja biti sa glavom medju oblacima. Platila bih i veću cenu, za trenutke sreće sa tobom, mili.





        

17.07.2014.

Sami stvarate mesta na koja odemo


Kakav to čovek sebe naziva muškarcem a ne ume da uteši zabrinutu ženu? U njegovom zagrljaju brige treba da nestanu. Prividno, barem. On treba da zna prave reči. One koje se izgovaraju u pravom trenutku. Kakav to čovek sebe naziva muškarcem a ne čuje suze u njenom glasu? On treba da rastera crne oblake. Kakav to muškarac brine samo svoje brige i igra na kratu sebičnosti? Ne možemo mi žene to da izdržimo dugo. I onda se pitaju kad nas izgube, gde smo nestale i zašto. Osudjuju nas. A sami stvaraju praznine i mesta na koja odemo...



          

Čujem tvoje dodire


Prilaziš mi. Osećam ti korake, i već čujem dodire. Vidim kako me grliš a da me nisi ni dodirnuo. Vidim ti osmeh pre nego što ti se usne razvuku u jedan najlepši. Prilaziš mi. I ne čujem nšta sem svog srca. Grliš me. Toplina mi prolazi kroz telo. Jačina tvojih ruku pritiska mi ledja i kukove. Volim biti tu, izmedju tvojih ruku. Ljubiš me u vrat. Smešim se. I ma koliko taj trenutak bio kratak, ne bih ga menjala ni za šta na svetu. Udahnem život svaki put kad na telu osetim tvoj dah.






                 

15.07.2014.

Skrivam se od zla među tvojim rukama


Pretvoriš osećaj slabosti u osećaj sigurnosti samo jednim dodirom prstima. I postajem princeza osećanja. Moj prestol tvoj je zagrljaj, a moja kruna ova ljubav koju osećam. I nije me briga šta misle drugi! Ti nisi moj princ, ti si moj kralj! Pored tebe mogu da budem ono što jesam, pored tebe ne mislim na vreme, na druge ljude. Kad sam sa tobom ne postoji ništa sem nas. Sve tuge ovog sveta nestanu. Sve suze presuše. Ne moraš čak ni da me ljubiš i držiš za ruku. Tvoje prisustvo je dovoljno. Dovoljno je da znam da si tu. I da uvek mogu da se sakrijem od zla medju tvojim rukama.



                     

14.07.2014.

Zajedno sve možemo


Zvuk njegovog osmeha razbije tišinu kao staklo. I onda se zajedno smejemo čini se čitavu večnost. Istim ritmom. Istom melodijom. Isti nam je povod za sreću. Vreme stane kad se pogledamo. Jedno bez drugog teško, ali zajedno sve možemo.







13.07.2014.

Rodiš se za nekog.I taj neko se rodi za tebe.





Mislim da se prosto rodiš za nekog. I taj neko se rodi za tebe. Ne bih to nazvala sudbinom. Neminovnošću, možda. Sretnete se prvi put u životu, pogledate se. I odjednom, kao da se oduvek znate. Dogodi se magija, kad vam se upletu prsti i dodirnu obrazi a zatim i usne. Vreme stane, a vašim telima potekne sreća. Onda to traje izvesno vreme. Onda sile koje ne zavise od vas počnu da vas razdvajaju. Veza izmedju vas puca, konopac se tanji. Ali bez obzira na sve vi i dalje osećate povezanost... Možda poželite i da sami prekinete taj začarani krug. Ali ne ide. Sve je protiv vas. Pustite vreme, čekate da se sve smiri. Ali i  dalje ne prestaje. Niste sigurni da li je ljubav, da li je strast. Samo osećate struju koja vas uvek usmerava u istom pravcu. Gde god da krenete završite na početku. I ta osoba se promenila, kao što ste se i vi promenili. Ali ipak nešto ostaje isto. I to nešto naizgled tako beznačajno postaje iskra u vašim očima kad se pogledate. I sve kreće ispočetka. Hladniji ste i dalji. Čini se da ni ne živite na istom kontinentu... A onda vas opet uhvati za ruku. I opet postaje muškarac o kojem sanjate, u kojem vidite zaštitnika, budućeg muža i oca vaše dece. Mislim, prosto se rodiš za nekog. I taj neko se rodi za tebe.

10.07.2014.

Zdravo. Zašto ne odeš odavde?




Zdravo.Zašto ne odeš odavde?Predugo sediš na mom krevetu.Odlazi!Ne volim tvoju senku koja nestane kad upalim svetlo.I ne volim tvoj odraz u ogledalu ujutru.Pusti me da sama prodjem kroz ovo.Ionako nikoga nema više.I oni koji imaju uši me ne čuju.I ne govore iako imaju kako.Pusti me.I ne idi za mnom kroz moje dane.I nikako nemoj da sediš na ivici mog kreveta noću.Čujem te.Iako znam da ulažeš napore da budeš nečujan.Ćuti.Sve što imaš da mi kažeš ja već znam i osetila sam.Ne slušam odavno opravdanja.I ne opravdavam tvoje prisustvo.Ne!Ne želim da znam ništa o tebi.Ne želim da slušam reči koje deliš na slogove.Ćuti!Ne spominji njegovo ime!Ni meni nije dozvoljeno da ga izgovorim na glas.Ne!Ne idi za mnom.Znam odakle dolaziš.Nažalost znam sve o tebi.Svako te na svetu bar jednom upozna.I prvo što čuje je tvoje ime.Bol.

09.07.2014.

Mesto pod suncem

Njegova ledja uvek su bila obala mira na koju se brod moje duše nasloni,umoran od briga.Ja i dalje imam razloge zbog kojih sam zabrinuta,ali više njega nemam.Postoji i dalje na karti zemaljskoj,na mapi onih koji vole.Ali nije ovde.A bez njega ni ja nisam prisutna.I ima me i nema.U zavisnosti od jačine kojom tresnem u realnost.Marioneta sam.Vuku me mogućnosti i čežnje kako se njima prohte!Jaka sam.I slaba sam.Vrate mi nadu,pa mi je bez prava oduzmu.Delim se.I sastavljam.Sanjam svoje sklonište od tuge.Ali kad god mu se približim ono se izmakne.I opet,tresnem o hladnu ploču razočarenja.Ne želim druga ledja,drugu obalu,i tudj miris.Želim ono svoje malo mesto pod suncem.Da me skloni od kiše i sačuva od mraka.
              

08.07.2014.

Trampa sa životom.




Menjam ovo telo zgrčeno od bola za neko drugo.

Menjam ovo srce slomljeno za neko celo.

Menjam ovaj glas utihnuo za neki jači.

Menjam ove ruke umorne za neke hrabrije.

Menjam svoj um zamagljen za neki jednostavniji.

Menjam svoje reči nikad izgovorene za one koje se stalno ponavljaju.

Menjam sebe ovakvu za onu kakva sam bila pre sebe ovakve.

Menjam ova osećanja pomešana za neka jasnija.

Menjam ove nevidljive lance oko duše za ćeliju sa prozorom.

Menjam ovaj pogled sumorni za neki vedriji.

Menjam sadašnjost za prošlost.



Fotografija : Pinterest 










07.07.2014.

Neću uspeti





Šapni mojim stopalima put do tebe. I tiho, na prstima,ući ću u tvoje srce. Da večni dom stvorim. I sa tobom ostarim. I biću ti sve. Deo dana i deo noći. Istina i laž. Sve biću. Samo me zagrli, provuci prste izmedju mojih. Učini da mi zaigra u grudima, ono što dugo izdajicom zovem. Ne govorim sa njim, i ljuta sam. Ali želim da zakuca, da znam da je tu. Biće mi lakše da znam da nisam sama u ovome. Biće mi lakše da imam saveznika u ovoj igri bez granica od koje se umaram. Vrati se! Učini jednostavnim, ono što mesecima komplikujemo. Potraži me! Na našem sam putu i dalje, izgubljena i sama. Nije lako, znam. Duša se rastaje od tela, svaki put kad se setimo... I imali smo, znam, više nego što će iko ikad imati! Poželim da uplovim u zaborav. Ali ta reka je hladna. I samo čekam da me proguta neko čudovište srama. I ko zna, možda sama sebi postanem heroj. Možda saberem ono što je ostalo i pokušam sa nekim drugim da obnovim ruševine, hladne i od betona. Ali,znam... Sve dok medju njima budem tražila tvoje ruke...neću uspeti...

06.07.2014.

Lažni osmeh


Moj lažni osmeh se umorio od mene. I to je valjda jednom moralo da se dogodi. Ne trudim se da ga pronadjem. Sigurno se igra žmurke sa onim mojim pravim, davno izgubljenim osmehom. Nije mi čak ni smešno dok ih zamišljam kako se kriju iza drveta, jedan od drugoga. Znaju i njih dvojica da samo za jednog ima mesta! Ne želim ih obojicu više. Odluku treba da donesem sama pa sam ih poslala van. Van sebe.





05.07.2014.

Odbijam da te izgubim

Odbijam da te izgubim. Tvoja ramena i ledja. Tvoje prste i šake. Ali neminovno je, dešava se. Ispuštam tvoje ruke pod teretom tuge. I ti odlaziš. Čujem svoj vrisak ali ne mogu ništa da uradim. Tražim pogledom štap nade da ti pružim. Ali ovo srce nema više šta da ti da. Tražim kanap od želje. Ali oboma nam je umršen oko vrata. Molim te očima i rukama da spasiš ono što je od nas ostalo. Sa litice čežnje oboje padamo.Ti prvi. Ja za tobom. Bogovi neka smanje razdaljinu izmedju nas. Da mogu bar još jednom da čujem otkucaj tvog srca i osetim tvoj dah... Da mogu, rukama bih zaustavila trenutak u kojem nam se usne spajaju. Da mogu, vratila bih vreme. I zaledila bih ga ledenim dahom iz mojih grudi koji se ne topi od kad te nema.


04.07.2014.

Hladna kafa


Jutro je davno prošlo. I kafa se ohladila u šoljici. Znam da moram da se pokrenem. Jer, sve oko mene se kreće. Neće svet stati dok se meni raspoloženje ne popravi. Ne mogu da pijem hladnu kafu. Guram šoljicu od sebe ali i dalje ostajem na istom mestu. Zamišljam sebe kako je nosim u kuhinju, ali ne radim to. Napolju je vetrovito i hvatam sebe zagledanu u zavesu sa kojom se vetar igra. Ne sećam se kad sam otvorila prozor. Ničega pre ovog trenutka ne mogu da se setim. A ovaj trenutak u kojem je vreme stalo grlim najjače što mogu. Kad se vreme vrati svom toku biće to jedino što mi je ostalo. Sećanje na nas.










          

03.07.2014.

Iluzija

Ovo je jedan od onih dana kada mislim da je ljubav velika iluzija. Ili prosto, laž. Danas mislim da ne postoji. Ja, zaljubljena u nju čak i kad nisam zaljubljena. Ja, koja godinama o njoj piše. Ali to je valjda isto kao i kad se najjači slome. Da bar postoji nešto da me razuveri. Jer, stvarno to želim. Ne mogu dugo da verujem u to da je nestala. Gde sam bila kad je otišla? Kome sam pisala sve ove godine? Zbog čega mi je srce brzo kucalo? I gde se skriva ako postoji? Možda sam je ja sakrila. Duboko ispod ovih grudi, na dnu srca. Danas sam osetila njeno odsustvo. U mojoj najlepšoj haljini je pobegla. Nekome, da se sa njim raduje. Nekome, da sa njim plače. Nekome, u čijem će zagrljaju biti srećna. Otišla je. Na vrhovima prstiju poput sene otišla je da na drugom mestu bude svoja. Otišla je da se smeje umesto mene. Ljubav ima moje telo, moje obličje. Ali je danas nema ovde. Nema je! Plačem za njom. Mada, sramota me je da priznam. Jer, ta ljubav, to je jedna srećna devojka. Puna ljubavi i smeha. Pozitivna i jaka. Samo, danas ja nisam ona. I ona nije ja.


02.07.2014.

Pokloni mi ljubav


Nemoj da mi poklanjaš reči. Čak i one najnežnije moje srce probuditi neće! Znaš da se plaši ljubavi onaj koji se na nju jednom opeče. Nemoj da mi poklanjaš dodire. Na mojoj koži još su stare rane. Znaš da sporo zarastaju. Pokloni mi ljubav. Ali pusti da je sama otkrijem. Hoću da ona do mog srca  stigne pre tebe. Pusti je da dobije tu trku. Jer, ako dođeš prvi cilj će preplaviti strah. I ja ću pobeći.













         

01.07.2014.

Istina više boli kad se izgovori naglas


I zamišljam da šetamo nekim neotkrivenim stazama. Ljubav i ja. Zamišljam da mi šapuće najnežnije reči. Zamišljam i ćutim. Ali plašim se da razum ne vrisne istinu. Istinu od koje bežim. To da nam ne ide.To da je teško. Oćuti srce, oćutim i ja. Ali razum bi rekao, uvek iskren. Lancima pokušavam da ga vežem. Ucenjujem ga nadom iz svog srca. I molim se da ćuti. Istina više boli kad se izgovori naglas.