19.07.2014.

Postoji li išta vrednije na svetu?

Ovaj grad samo je moj, dok koračamo istim korakom. Kad čujem svoj osmeh, znam da je sreća tu. I samo njegova ruka da me brani. Njegove oči da me prate. I to hrabro srce da me voli. Postoji li išta vrednije na svetu? Kad vidim da je ponosan što me ima... Kad vidim da je ispunjen i spokojan. Njegova sreća je i moja. I obe,naše luckaste sreće, smeju se glasnim osmehom. I idu zajedno, protiv sveta...






               

Нема коментара:

Постави коментар