23.07.2014.

Kad oko nas sve stane





Kida me na komadiće ova tišina. Da se barem odjednom raspuknem kao staklo... ali sudbina me ne štedi! Nedostaješ mi. Noćas bih htela u tvom zagrljaju da pronadjem utehu za sve dane koje sam bila bez tebe. Hoću tvoje ruke svuda. I tvoje oči da me gledaju zaljubljeno. I da čujem kako ti srce kuca ubrzano od moje blizine. I da osetim ljubav u vazduhu oko nas. Ali toga više nema, sve je vetar odneo. Hoću jutro da vidim i u njemu tebe. Tvoj nežni osmeh. Vrati se. Znam da me slabost obuzima... I koga lažem ?  Vrati se. I ne moraš da mi se pravdaš. Samo dodji. Ionako u opravdanja ne verujem više, ali verujem u tvoj pogled. Samo jedan. Samo jedan pogled u kojem mogu da pronadjem sreću za nas bi mogao da me vrati u život. Zvučim očajno, znam.ali za jedan tvoj zagrljaj ja bih dala sve. I za taj trenutak sreće, kad oko nas sve stane...

Нема коментара:

Постави коментар