29.07.2014.

Svuda je oko mene





Haljina se izgužvala. A vetar se igra sa mojom kosom. Mogla bih dugo još tako da sedim. Do nozdrva mi dopire njegov miris, pa grlim spostvena ramena. Zamišljam da njega grlim. I tu je. Svuda je oko mene. Njegovi otisci prstiju po mojoj koži. Miris pomešan sa mojim. Zatvaram oči i vidim ga. Trčim ka njemu. Podiže me i vrti. Osećam sunce na licu. Njegove jake ruke na mojim bedrima. Njegov pogled svuda po meni. I usne... Te divne usne, na mom vratu. Vreme staje. Onda ubrzava. Čujem sat. Ali ipak ne, to je moje srce koje ubrzano lupa. Usporavam ga. Šapućem mu da se stiša. Plašim se on će čuti. I znaće koliko sam ga željna. Mada, znam da zna. On me zna. Udaljavam se na kratko. A on mi pruža ruku. Stavljam svoje prste medju njegovim prstima. I prvo sam na zemlji, sigurna i mirna. A onda iznad tla. I to pre nego što me poljubi. Samo kad pomislim da hoće...

Нема коментара:

Постави коментар