31.07.2014.

Čuješ se sve tiše




Čujem zvoni tišina. I kao prašina misli mi se raispaju. Čekam. I ćutim. I na ledjima veliki teret nosim. Tvoje ime ispisujem pogledom, svuda. Željna sam te. Mada, nikome ne pričam o tome. Mada, nikome ne pričam o tebi. Pada kiša. Već danima. Ni leto više nije leto. Bosa sam i sedim na terasi obgrljenih kolena. Možda bi brinuo da se ne prehladim, da to znaš. Ja odavno ne marim za sebe. Ipak, moram da ti priznam...Volela bih da se odnekud pojaviš i utopliš me svojim nežnim zagrljajem. Za neke stvari uvek je vreme. Nije meni hladno zbog vetra. I nisam tužna zbog kiše. Samo, boli to što čuješ se sve tiše.


2 коментара: