02.08.2014.

Čime ja da se hranim?

,,



Sabiram i oduzimam sve ono što smo imali. Sve ono što smo želeli da imamo. I nema ničeg. Kao nestali grad sa mape, ničega nema. Ni ruševina. Ni tragova. Ili se ja trudim da nas obrišem? Ne volim ovakva jutra. Posebno ne posle noći u kojoj se nisam naspavala. Ali, šta mogu? Jače je od mene. I trenutno nisam u stanju da se borim sa svim tim. Puštam da me preplavi talas očaja. Ipak, ne preduzimam ništa. Čekam. Znam, nećeš se pojaviti ni od kuda. Niti ćeš uspeti da me oraspoložiš, ne ovog puta. Prosto reči nisu dovoljne. Niti ja želim da govorim. Branim se ćutanjem za zločin koji nisam počinila. Branim se. Iako me niko ne napada. Branim se od same sebe, jer jedino to mogu. Ti si me odavno pobedio. I svaki moj poraz tvoja je pobeda. Ali kad me pogledaš... Sve srušiš. Sav moj ponos nestane. Sav moj bol prestane. A onda prestaneš da me gledaš. Pa navučem tvrdi oklop oko srca. I ne dam nikome unutra. Čuvam taj bezbrižni prostor za nas. A tebe nema. Pojaviš se samo onda kad sam ti neophodna. I ja sam vazduh tebi. A ta glad za vazduhom je najveća. Glad za životom. Glad za ljubavlju. Ali, čime ja da se hranim?

Нема коментара:

Постави коментар