04.08.2014.

Da li ću skupiti snage da ti se više ne vraćam?




U svojim rukam držiš sve moje snove i želje. A moje ruke su prazne. Upravljaš mojim životom, kao da sam tvoja lutka. A bez tebe moj je život prazan. Ne mogu sa tobom, a ni bez tebe. Živim na ivici. A opet u začaranom krugu. Vrtim se oko svoje ose, dok ne padnem od očaja u krevet. I tamo gušim suze jastukom, stišavam jecaje. I prodju sati. I prodju dani. Ali ti ne prodješ. Daš mi mrvu sreće, pa se ponadam. A onda shvatim da mrvama ne mogu utoliti glad. Čekam. Ćutim, dok u meni vrišti nepoznati glas. To nisam ja. To je moja duša, njeni krici. Znam,misliš da sam luda. I ljuta sam na sebe što se pretvaram u zver svaki put kad me pobediš. Samo sam žena kojoj treba pažnja i nežnost. I zašto je to toliko teško razumeti? Jednom sam skupila hrabrost i otišla od tebe. Uspeću i drugi put i svaki sledeći. Ali da li ću skupiti snage da ti se više ne vraćam...?

Нема коментара:

Постави коментар