08.08.2014.

Tebi si važan ti





Poremetiš mi mir, pa odeš. Ostaviš me da plačem u mraku. Ubedjuješ me da nisam u pravu. Tvoja sebičnost me ubija. A još više to što me ne razumeš. Moje misli ostavljaš na pola. Ne dorečene, ne izrečene. Sve je drugo važnije. A ja čak i kad me povrediš želim da nadjem utehu u tvom zagrljaju. Glupa i naivna. I ne znam šta da radim sem da isplačem sav bes. I ne znam šta bih drugo, sem da isplačem svu bol. A posle? Posle ću opet da čujem od tebe da nisi ti kriv. Svi drugi su krivi, sve drugo je problem... Zaspaću opet tužna. Probudiću se razočarana. A to što svaki deo mog tela boli, i što svaki atom moje duše preživljava patnju? To te ne zanima. Gušim se u tvojoj bezobzirnosti. U tvojoj pohlepi za nečim drugim. U tvojim opsesijama. I pitam se, vrlo često... Kada ostaneš sam jel ti bude žao? A znam, znam da nije.Tebi nije važno šta ja osećam. Tebi si važan ti. Samo ti. A to nam je zajedničko

Нема коментара:

Постави коментар