19.08.2014.

Mirišem na ljubav





Smešim se i gledam u ogledalo. Sve je isto. Ali u očima druge tinjaju vatre. Jače. Plamen od ljubavi širi se i na moje usne i obraze. Pocrvenim pred samom sobom. Volim taj osmeh, i drago mi je što je opet sa nama, šapneš mi. I ja se u inat svetu nasmejem još jednom, od srca. Za tebe. Za sebe. Za nas. U mislima nazdravljam čašom crnog vina, a u stvari samo pijem hladni nes na slamčicu. I sve mi je tako detinjasto. I ja sam detinjasta. Ponovo verujem. Ponovo se zaljubljujem. U tebe. U sebe kad sam sa tobom. Koraci su mi laki. Sjaj je svuda po meni. Sve je drugačije. Drugačije izgledam. Drugačije mirišem. Srećna. Na ljubav! Probudio si me ponovo. Odjednom,ništa mi ne smeta. I na sve sam imuna sem na tebe. Svaki tvoj pokret, glas, osmeh... Sve je usmereno ka meni. A najlepše od svega je što iste simptome prepoznajem kod tebe. Iste oči, samo druge boje. Isti osmeh, samo na drugom licu. I konačno se oseća mir, svuda mir... samo kad me uhvatiš za ruku. Samo kad me pogledaš.

Нема коментара:

Постави коментар