22.08.2014.

Život je lep!




Pada kiša. Sedim na terasi. Pomalo mi je hladno. Ali nakon paklene vrućine od danas, prija mi. Odbijam potrebu svojih bosih nogu i golih ramena, kao nešto nevažno. I ostajem da sedim i dalje. Pijem kafu. Čitam novine. Uživam u tih sat vremena koje popodne izdvojim samo za sebe. Moja omiljena muzička stanica. Moja divna šolja i u njoj moj omiljeni napitak. Samo ja. Odbacujem probleme. Odbacujem sve razloge zbog kojih treba da brinem. Odbijam da se nerviram zbog tvoje sebičnosti. Ne prihvatam to da sam opet ispala naivna jer sam verovala pogrešnom čoveku. Samo ja. I sve moje. Na jednom mestu. Sat vremena bez svega onoga što mi treba, a nanosi mi bol. Možda se jednom promeniš i uozbiljiš. A do tada...Život je lep!

Нема коментара:

Постави коментар