29.09.2014.

Živim od kad te znam


Naslanjam glavu na tvoje rame. Poljubac u kosi. I vetar i sunce, sve odjednom. Lep dan. Držiš me za ruku, i osećam se prizemljeno. Kao brod u svojoj luci. Deo slagalice kad stoji uz svoju polovinu. Srećna. I tvoja. Osmeh jedan, pa drugi. A zatim se množe. Gledaš me kao dete željno svega. Nas dvoje naspram vetra. Naspram svih prepreka. Stabilni i jaki. Na zemlji. I ne slušamo šta kažu oni koji nam zavide. Sve bi dali za moj osmeh i tvoj šarm. Neki drugi, nebitni ljudi. Nekad sat prodje kao minut. A nekad, kad imamo sreće, minut traje beskrajno dugo. Nikad dosta tebe. Nikad dosta nas. I svih tih lepih dana sunčanih  i toplih. Kad samo ćutimo, kad se samo ljubimo i grlimo. Kad budemo jedno u dva tela. Kad rastanak nije opcija. Kad žudimo za sledećim susretom a još se nismo rastali. Za to treba živeti. A ja živim od kad te znam.

                      

23.09.2014.

Na duši ožiljak, na srcu večni žig


Na duši si ožiljak, na srcu večni žig. I kiše jesenje neće obrisati mrlje prošlosti , uzalud se nadam. Uzalud iščekujem. Svetlosti nema. Tama vlada mojom senkom. Ulice su hladne, ulična svetla ne ulivaju poverenje. Sama sam. Ja i vetar. I breme na ledjima. Izguraću ja ovo. Vadim se na loš period. Lošu vremensku prognozu. Ne suočavam se sa onim što osećam. Pa kad čašu prelije, jecam u tišini. Nikome ne smetam. Ne pripadam nikome. Ne sanjaju me. I nikoga ne sanjam. Sama. U rukama stežem ono što je ostalo od nade. Privijam je na grudi , do srca. Ali i ona se gubi u ovom haosu od osećanja. Odlazi. Sa svakim novim minutom u kojem te nema. I svaki otkucaj otkuca novi razlog za kraj. Mnogo puta smo se voleli. Nikad se nismo preboleli. Ne možemo jedno bez drugog. A zajedno ne umemo.




21.09.2014.

Ne stidim se svojih osećanja

Ne stidim se svojih osećanja. 

Ni kada volim. Ni kada te ne ljubim. 

Meni uvek na licu piše. 
Sve ono što jesam iznutra i spolja, 
to su moja osećanja i zapisi iz duše. 

Ne stidim se da ti pokažem da te volim. 
I ne zanima me šta će drugi reći. 
Nikad, pa ni sada drugi neće suditi o mojoj sreći.










                                                                                                      

20.09.2014.

Put do zauvek je pun onog nikad

Život delim na dve suprotne identične polovine. Nikad i zauvek. Neke ljude nikada ne upoznamo, a neke zauvek držimo uz sebe. Nikad ne zavolimo i zauvek volimo. Nikad neću uspeti jednim zauvek da objasnim ono što osećam prema tebi.


Ti si moja večnost i moja prolaznost. Sve si moje. Nikad se ne dogodiš i stalno mi se događaš. Rečima te oživim kad se udaljiš od mene,  i držim te u sećanju do kasno u noć. Jaka sam, ali ti me najlakše povrediš. I slaba sam, ali uz tebe postajem jača.


Zavisim od tvog pogleda i dodira. Postajem prah ili se iznova rađam. U tvojim sam rukama , više nego ikad. A nikad ti nisam dalje bila. Možda kada bi otvorio oči shvatio bi da svoje zauvek stvaramo sami. I da je put do zauvek , pun onog nikad. Kao na primer nikada neću prestati da te volim. 

09.09.2014.

Kapućino


Kapućino sa ukusom vanile. Popodne pod vedrim nebom. Mir u srcu i duši. Miris rane jeseni. I mnoga očekivanja od zime. U mojoj glavi je spokoj. Smestio se tu, nakon dugog lutanja izmedju mojih želja i stvarnosti. Prihvatam svoj život onakav kakav jeste. Prihvatam sebe ovakvu kakva jesam. I grlim tebe, voljeni moj, rukama i srcem. Jako, najjače. I molim se, svetom nebu, da zauvek ostanem mirna u svom spokoju. Zadovoljna onim što imam. Srećna. I tvoja.





  

08.09.2014.

Nekad slika, nekad ton, a nekad samo TI


Sinoć je nebo bilo bez zvezda. Danas je prljavo plavo. Nekad nas inspiriše slika, nekad ton. A meni si najveća inspiracija TI. To kako utičeš na moje raspoloženje ,i na izgled mojih očiju. Svetle ili tamne. Od tebe zavisi. To da li ćeš me nežno priviti uz sebe, ili ćeš biti zao. Smeta mi što ne mogu da predvidim. A srećna sam kad sa glavom u mojim krilima šapućeš reči pokajanja. Tad znam da sam uspela. Mazim ti vrat i prstima prolazim kroz kosu... Osećam da ti se sviđa. Znam da ti je ljubav mnogo nedostajala u životu... Ti si moje zato na čuveno zašto... I odgovor na mnoga pitanja. Moja si istina i tajna. I deo si mene. Moje si svetlo i moja si tama. Te dve stvari koje čine život. Moj si kapetan. A naša ljubav brod.

05.09.2014.

Zamisli da smo srećni zajedno





Zamisli samo... Sve te minute i sate koje smo mogli a nismo proveli zajedno. I trenutke kad su se skazaljke poklapale, a sati prolazili mimo nas. Možeš li? Jer, danima već mislim o njima. A noću ih sanjam. Pa se čini da svuda čujem otkucaje. Kao da me požuruju. Kao da govore da treba da uradim nešto. Ali ja tu ne mogu ništa. Ti si svoje sate unapred podelio svima osim meni. Sa drugim ljudima provodiš vreme, dok ih ja brojim. Malo zastanem. Udahnem. Pa krenem od pozadi da sabiram i oduzimam. Jedan izgovor, drugi, treći. Nižem ih niz nit strpljenja. Čekam da prodje jedan dan. A zatim i desetak drugih. Čekam da se promeni nešto. Da prodje nešto. Da mi kažeš nešto. I to nešto, kako vreme prolazi, čini se nije ništa do obično pretakanje iz šupljeg u prazno, iznova i iznova. Ne verujem više u tvoje reči. Lebde oko mene u vazduhu ali ih ne čujem. Ljudi vremenom postaju gluvi za laži. Najradije bih polomila sve čime merimo vreme. Sat, ručni i zidni. Tresnula bi ih o pod. O onaj isti o koji ja lupim kad god me povrediš i izneveriš. Ali vreme će prolaziti i bez njih. Dan će menjati noć. Mesec ili sunce krasiće nebo. A ja ? Ja verujem u bolje sutra. Ali u tom mom sutra ne vidim tebe. Jer,ja nisam neko ko će čekati u senci. Ja želim da sijam. Da budem voljena i milovana rečima. Da budem na tronu nečijeg sveta. Da volim, ali da onaj koga volim to i zaslužuje. 

Nisi Bogom dan


Ja? Ja zaslužujem najbolje. Tako si me naučio. "Za sebe uvek najbolje." .To je tako sebično. I ne mogu da verujem da sam dizala do neba takvog čoveka! Šta je sa mojim osećanjima? Ili ja možda imam pravo samo na ćutanje? Ma, zamisli! Nisi Bogom dan. I znam da me vidiš kao slabu. Misliš da ne mogu bez tebe. Veruj mi da mogu. Ali bez sebe neću. sebe volim najviše. Tako si me naučio!





         

Tako si me naučio





Ne ide uvek oproštaj nakon izvinjenja. Niti nakon volim te uvek ide i ja tebe. A ti si navikao da dobiješ sve što želiš. Rekla sam ti, neke stvari moraš prvo da zaslužiš. A ja nisam stvar. Čak i kad ih dobiješ, moraš da se trudiš da ih zadržiš. A mene nije teško držati uz sebe. Znaš to.  Ja imam i osećanja. Ti si bezosećajan.  Dve suprotnosti. Dva dela nečega koja se više ne uklapaju u savršenu celinu. Prihvati da si me izgubio. Jer za ljubav nije dovoljno volim te i nedostaješ mi. Ja očekujem mnogo više. A to moje više za tebe bi bilo tako malo, samo da si se potrudio. Samo da si se potrudio da ostanem. Kasno je. Ono vreme kad sam lako mogla da ti oprostim, to je davno prošlo vreme. Sad više brinem o sebi, o onome što ja želim i osećam. Tako si me naučio. 

04.09.2014.

Zaboravio si da zapamtiš


Ja pamtim. Ono što su uradili. I ono što nisu. Pamtim sve ono što su drugi zaboravili da urade ili kažu. U pravom ili pogrešnom trenutku, pamtim. A najviše pamtim stvari  koje si ti zaboravio. Na žalost, ili na sreću. Sve čuvam u mojoj kutiji u obliku srca. I nekako su danas sve te stvari prešle do pluća, jer ne mogu da dišem. Danas se gušim. Previše je toga što sam zapamtila. I kao da za zaborav ne znam, sebično čuvam sve te reči. Ono što nisi izgovorio. Ono što si rekao, a nisi smeo. Veruj, do sad bih otišla... Ali postoji još nešto. Pamtim i lepe stvari. Mada mi u moru ovih drugih deluju kao da su slučajno zalutale, slučajno se baš meni dogodile. Slučajno izletelo volim te, sa tvojih usana. Slučajno nameštene usne u poljubac. Slučajna tvoja blizina. Jer pamtim samo daljinu. Veliku i hladnu, izmedju nas. I onu srećnu devojku što u tvom zagrljaju izgleda tako majušno. I zaštićeno. Ja pamtim. Sećaš se one rečenice u kojoj obećavaš da će sve biti bolje? Izgleda da si zaboravio  da je zapamtiš.






      

02.09.2014.

Ti voliš kišu. Ja volim tebe.

Moja duša odbija da prihvati da dolazi jesen. Moje srce želi još sunčanih dana. Još sunca za tebe i mene. Još dužih dana, i toplih večeri. Mada znam da voliš kišu. Nemoguće je ne pomisliti na tebe dok pada. Ti voliš kišu. Ja volim tebe. I verujem da su i kišni dani zgodni za dvoje luckastih kao što smo mi. Možeš me nežno stisnuti do tebe dok gledamo kako pljušti. Ili me možeš grejati kad uveče postane hladno. Ljubav ne odlazi sa letom. Ljubav ne odlazi sa suncem. Samo se privija jače. Samo se drži bliže. Da greje. Da bude. Da  postoji. Za dve duše i dva tela. Za tebe i mene.