29.09.2014.

Živim od kad te znam


Naslanjam glavu na tvoje rame. Poljubac u kosi. I vetar i sunce, sve odjednom. Lep dan. Držiš me za ruku, i osećam se prizemljeno. Kao brod u svojoj luci. Deo slagalice kad stoji uz svoju polovinu. Srećna. I tvoja. Osmeh jedan, pa drugi. A zatim se množe. Gledaš me kao dete željno svega. Nas dvoje naspram vetra. Naspram svih prepreka. Stabilni i jaki. Na zemlji. I ne slušamo šta kažu oni koji nam zavide. Sve bi dali za moj osmeh i tvoj šarm. Neki drugi, nebitni ljudi. Nekad sat prodje kao minut. A nekad, kad imamo sreće, minut traje beskrajno dugo. Nikad dosta tebe. Nikad dosta nas. I svih tih lepih dana sunčanih  i toplih. Kad samo ćutimo, kad se samo ljubimo i grlimo. Kad budemo jedno u dva tela. Kad rastanak nije opcija. Kad žudimo za sledećim susretom a još se nismo rastali. Za to treba živeti. A ja živim od kad te znam.

                      

Нема коментара:

Постави коментар