08.10.2014.

Gde si me stavio?





Budnim okom spavaš. A pored tebe prolaze moje želje kao slučajni prolaznici. Ni jednu ne upoznaš. Ni jednu ne osmotriš. Smeše ti se nežno. Dodiruju te u prolazu. Ti slep si za njih. Čak i kad ti vrisnu na uho da obratiš pažnju ti u neverici predješ sa druge strane ulice. Ne shvataš ozbiljno znakove na putu. I u svom toplom kaputu, koračaš sam, bez cilja. Uglavnom, daljine su u nama. I svako sa sobom i u sebi nosi ono što voli. I zanima me, gde si ti mene stavio ? U kom kutu sebe ? Oko vrata ili srca? Ili u džepu kaputa ? I da li me noću stavljaš pred istinom ? Da li miluješ ono što mojim imenom zoveš kad nisam pored tebe? Kome se smešiš ? I zašto me zaboravljaš? Moje želje te jure po ovom nestabilnom svetu. Traže tračak nade, da mi uliju spokoj. Nema te. Tišina je sve što imam. A tako mnogo želim da čujem. Tako mnogo želim da znam.

Нема коментара:

Постави коментар