05.10.2014.

Neću da me voliš.Hoću to da osetim.




Što se odricanja tiče, ja sam se mnogo toga odrekla. To je bio moj izbor. Za naše dobro. I ne krivim te. Krivim sebe. Ti ne vidiš ono što je očigledno. Tvoje vreme se ne deli sa mnom. I to što kažeš da me voliš sve više me rastužuje. Neću da me voliš. Želim da to osetim. Budim se sa mučninom. Jer, ne govoriš mi sve. I čini se, najmanje mi govoriš istinu. Odrekla sam se sebe, zarad nas. Poklonila ti najlepše reči koje znam. Najlepša osećanja čuvala sam za tebe. Opraštala sam ti. A kako da sad oprostim sebi? Videla sam. Jutros. Videla sam kako izgleda kad te slažu, kad ti prećute. Mogao si da me poštediš. Toliko bar. Ali tebi nije stalo šta ću ja da mislim. Ja nisam važna. Važno je da si ti srećan. I to nije ljubav. To je sebičluk. Prećutaću. Odglumiću da ništa ne znam. Skupiću snage i otići od tebe. Jer ti nikoga nisi u stanju da voliš. Samo sebe. 

Нема коментара:

Постави коментар