14.12.2014.

Čovek od leda

Čestitaj mi. Za svaku suzu koju sam pretvorila u smešak. Za svaku bol koju sam pretvorila u radost. Samo to, i ne pitaj me ništa više. Ti bi sad uradio sve. Ti bi vratio vreme, uradio bi nemoguće. Samo za trenutak sa mnom, samo za tren u kojem ti potpuno pripadam. Ali ja to ne želim. Nikad i nisam želela SVE. Samo malo, deo tvog vremena, deo onog najnežnijeg u tebi. Ja, tako nesavršena, bila sam savršena za tebe. Ali samo dok sam tu da te branim, samo dok si u mom naručju siguran. Onda kad meni postane potrebno to isto tebe nema. Nestaneš kao da nikada nisi ni postojao. Pa onda pomislim da sam te umislila, ovako savršeno nesavršena... Ali nisam. Postojiš. Ali se kriješ iza ledenog zida. Čovek od stakla, uvek na oprezu. Bez pristupa tvom svetu, završila sam pred vratima moleći za deo ljubavi. Da li mi je to potrebno? Ne. Meni je potreban neko ko je TU, neko ko RAZUME ili se trudi da razume. Želim nekog ko me ne želi samo kad sam mu potrebna. Nekog ko će ostati kad je meni potreban.
,,



Нема коментара:

Постави коментар