19.12.2014.

Volela sam samo ja





Ovo nije ljubav. Ovo djavolski je hir. Ne voliš me. Mada bih volela da je drugačije. Danima me ubedjuješ. Utihnu emocije pa se probude onda kad pomislim da više neću da mislim... na tebe  i tvoje strahove. Izaći ću kao pobednik, u tom znaku sam rodjena. Šteta. Bili smo dobar materijal za romantičnu priču. Bitanga i princeza. Ali bajke postoje, kao i nada, samo dok veruješ u njih. Mi smo bili pokušaj sa verom u uspeh.  Zavrišili pre nego što smo i počeli. Bezimeni grad, bez oznake na mapi. Zalutali putnici iz pogrešnog vremena. Ja sam verovala u budućnost, živela u prošlosti. Ti si bio stranac, mislio si uvek biću tu čak i ako mi daš razlog da odem. Ostajala sam kad je bilo najteže. I sve ruševine su bile na mojim plećima. Osmeh na dar, i suze tihe u tami... sve sam ti dala! A ti čak ni ne znaš gde si pogrešio. Kažeš da ti je savest čista , a ja se plašim da zbog tvojih grešaka neću moći da zaspim. Ako možeš da pustiš ženu da bez spokoja dočeka novi dan... Ako možeš da na svako njeno pitanje daš po jedan izgovor umesto odgovora... Ako možeš da izdržiš bez nje danima... To nije ljubav! Ako nisi podrška, prijatelj, oslonac i čovek...Ako nisi iskren, pravedan...To nije ljubav! Kad te žena voli ona voli i tvoje mane. Ali sve dok zbog njih ne počne da se budi nesrećna, sa suzama u očima... Ovo nije ljubav. Volela sam samo ja.

2 коментара: