15.12.2014.

Najdraža bajka




Premala je ovo soba za sve moje strahove. Pronadju me žmureći posebno kad noć padne. A ujutru umesto tebe spavaju pored mene. Na prstima pokušam da ustanem, da ih ne probudim. Ali kao na uzici, povuku me pa se uplašim da se ne ugušim. Odu na čas kad obećaš bolje dane. Ali stegnu me najjače kad obećanja ne ispuniš. Samo sam te htela pored sebe. Ni u šta više ne verujem. A bili smo moja najdraža bajka. 

Нема коментара:

Постави коментар