18.02.2015.

Probudi usnulu mene




Probudi onu usnulu mene, davno zaboravljenu. Nežno vrhovima prstiju dodirni mi lice. I preko moga vrata, sve do ledja napiši mi. Moja koža prepoznaje. Moje srce oseća. Tu iskrenost u dodiru. U reči odavno ne verujem. Ne čujem. Reči su moje oružje i mir. Ali na mene ne deluju. Budi tih. Strpljiv. Daj mi šansu. Kao ja što sam nezaslužene podelila šakom i kapom. Budi uz mene. Devojčica u telu žene bila je slomljena... 

Sva ta osećanja još su u meni. Ljubav o kojoj sanjam. Sve te male stvari koje čine život. Sve te tačkice, trenuci i znaci. Osećaj da sam živa...on mi najviše nedostaje! Nasmej me ! Jer ću se prepoznati. Prepoznaću ono što sam bila i prigrliću se rukama svojim. I onda ću tek moći biti tvoja, i moći ću tebe da zovem svojim.

Нема коментара:

Постави коментар