19.06.2015.

Prati me

Gledam ti oči. Dva staklasta tela. I ništa više ne vidim. U njima nema baklje sa plamenom kao u mojim očima. Nema srcastih oblika, i senke ljubavi koja se ogleda u njima. U njima postoji samo mir, staloženost i tišina. I ja nemam kome moju baklju sa plamenom da predam. Ponekad mi prija ta oaza mira. Ali želim i da mi klecnu kolena. Želim da vidim oluju, i buru, i vrtlog vetra! Želim bosa da otrčim i da ti dotrčiš do mene. Želim da me podigneš visoko, kao da mi je mesto u visinama, pa da me spustiš nežno, na tlo, kraj sebe. Da me poljubiš u ruku, u rame. Da mi skloniš pramen kose sa lica i poljubiš mi obraze. Da se ne čudiš mojim izborima, da se ne buniš kad pevušim, da se ne buniš kad sam romantična... Želim da me pratiš, da me razumeš. Želim da me vodiš tamo gde nikada nisam bila, tamo gde je tiho, da se samo osećanja čuju. Da mi kažeš da si samo mene čekao, da  u meni vidiš sreću. Pokreni me. Probudi me. Zavrti me, i dopusti da dete u meni radi luckaste stvari. Priljubi me uz sebe. Ne traži mi da budem lutka bez osećanja. Ja sam sva od misli, želja i snova. Drži me na zemlji, ali me ponekad i pusti da poletim. Ako ne možeš da shvatiš pravila, samo me prati...

























        PHOTO :  We Heart It 

4 коментара: