06.08.2015.

Počast, ljubavi toj

Gasim svetlo. I u širokoj beloj majici prilazim tvojim sjajnim očima. Na njoj je tvoj miris. A u sobi se oseća tvoj način života. I danas, zamišljam često kako se budiš i kako ležeš u isti taj krevet u kojem smo se probudili zajedno. Sa nama su se probudila i neka drugačija osećanja. I prvi put sam osetila toplinu i u tvom glasu i na vrhovima tvojih prstiju. Sedimo na ivici kreveta, i ništa se ne čuje sem automobila koji prolaze ulicama. Šapućemo. Gledam te i jedino što želim je da me privučeš ka sebi, da me grliš dugo i pričaš o nama. Sigurna u tvom naručju mirno sam zaspala. Tek ponekad me trgne iz sna tvoj pokret. I onda, nasmešena, setim se da si pored mene. Nastavim, zatvorenih očiju, da te volim, da volim tvoje ruke, tvoje srce i tvoj smeh. I ponekad kad me pitaju kako sam, sad kad te nema više, ja kažem da sam dobro. I svu snagu sveta upotrebim za majušni osmeh. Ali oči mi se ne smeju. I onda ćutimo tako, da odamo počast, ljubavi toj.


Нема коментара:

Постави коментар