19.08.2015.

Pokupi ono što je ostalo od nas

Sklapam oči umorne i nadam se boljem. Danima tako, noćima isto. Tišinu ganjam dozivanjem tvog imena, bes gušim u sopstvenim jecajima, i kad sva ta oluja prođe ostanem sama sa tugom. Tada već padne veče, kobno za moja negativna razmišljanja. Klonem. Ostanem nema. Ne mogu da se setim utešnih reči, pa ponavljam u sebi da će i ovo jednom proći. I držim se za tu rečenicu kao da je oslonac pri mom padu. Ublažavam svoje stradanje stvarima koje volim. Tražim pozitivne misli u dubini svog srca. Nekada uspem, nekada još više potponem kad shvatim da u njemu više nema ničeg. Prazno. Koliko god budem bila loše znam da će prestati. Biću bolje. Ali isto tako znam, čak i kad budem bolje faliće jedan deo mene. Taj deo nikada više neću pronaći, najvažniji deo. Ti možeš pronaći mene. Znaš gde sam. Pokupi sve ono lepo što je ostalo od nas. Dođi dok nije kasno, čekam te. 



Нема коментара:

Постави коментар