01.11.2015.

Ne čekam više da se vratiš

Prolazi vreme. Sat po sat, dan po dan. Ali ja ne čekam više da se vratiš. Prolaze godišnja doba. Jedno po jedno, naglo ili lagano. Ali ja više ne želim da se vratiš. Ostavio si me ovde, davno, samu. I bilo je teško i bilo je strašno, nezamislivo, i nemoguće. Ali je bilo. To ti ne mogu zaboraviti. Dobio si moj oproštaj da bi mogao da kreneš dalje. Dobio si sve ostalo što si želeo, sve ono zbog čega si izgubio mene, sada je tvoje. I budi srećan, i budi jak, i budi sve ono što sam ja gušila u tebi. Ali nemoj, nemoj da pišeš. Nemoj da zoveš. Nemoj da me podsećaš. Nemoj da prilaziš, da me dodiruješ, da se raspituješ o meni. Nemoj da se vredjaš time što mi više nije stalo. Dovoljno sam dugo čekala da to vidiš, da osetiš, da dopre do tvoga srca. Za mene ti više nisi čovek kojeg želim kraj sebe, za mene ti nisi više ono što si bio. Moja si prošlost, i misao na čijem kraju stoji tačka. Ti si tema o kojoj ja više ne vodim duge razgovore, i ne plačem više zbog tebe do duboko u noć. Sad pružam svoje ruke nekom drugom. Nekom ko ovde nije, a ko je uvek bio tu negde, meni pred očima. Ne znam kakve su njegove namere sa mnom. Ali verujem nekim tihim i strpljivim osećajima u meni. Možda me on svojim dodirom učini svojom, i popravi ono što si ti pokvario. Dobiće od mene onoliko koliko mi da. I biće srećan sa onim sa čime ti nisi mogao da budeš. Gledaće me iskreno i toplo, i prepoznaće u meni, ono što ti nisi video. Dlan moje šake prisloniće se na njegov dlan. Biću zaljubljena ponovo. Otvoriću svoje srce. I biću ono što mi ti nikad nisi omogućio, to tako malo, i jednostavno...biću srećna. 
PHOTO : by Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар