08.11.2015.

Ne voliš me, voliš to što ja tebe volim

Provlačim se kroz mrežu tvoje neiskrenosti i upetljana u neistine tvoje borim se protiv onoga što si mi uradio. Ćutim dok pričaš o sreći. Slušam dok govoriš o nama, a mi čak ni ne postojimo. Ja sam radila na tome da postanemo jedno, ti si slamao deliće mene na tom putu. Kad god sam mislila da sam ti blizu bila sam daleko. Tvoja dela se ne poklapaju sa tvojim rečima, i to me izluđuje. Gubim razum i svest o sebi. Vrtim se od jedne do druge činjenice, i nazad. Plačem. Molim te. Ali ti si nemilosrdan i grub. Ti za nežnost ne znaš!

Pružam ti ruke, da ih sklopiš oko svog vrata. Jer jedino tu želim da ih stavim. Želim da pružiš mi ono što mi nedostaje. Da budemo jedna duša, jedno srce. Da čim te pogledam ti znaš na šta mislim. Da budeš tu kad si potreban. Da ne ideš kad ne moraš. Da budem na prvom mestu, odmah do tvog sata života. Ljubim te u mislima, i tako sam srećna dok samo mislim na tebe. Ali... Ti nikada nećeš biti moj. Čak i kad si pored mene ti si mnogo daljina daleko. Najviše bih volela da se nikad ne vraćaš. A ti stalno, kad si slab, setiš se one koja te najviše volela. Setiš se mene. I ne voliš me, voliš to što ja tebe volim.


Želim da se sastanemo, ali samo da bismo se rastali. Moram da ti kažem ono što mi nisi dozvolio da ti kažem. Moram da ti kažem da odlazim. Znam, biće ti teško. Ali moći ćeš bez mene. Evo, godinama već, mogao si. I evo, godinama već, i ja sam mogla bez tebe. Ne mogu više da nosim teret prošlosti na svojim leđima. Postao si mi težak. Postao si gorak. Nisi umeo sa mnom. Čuvao si me za neka bolja vremena, za prave trenutke. Ja želim da ispravim pogrešne trenutke, da dam nekome ono što ti uporno odbijaš. Ne mogu, ne mogu više da te volim. Ne želim. Ja zaslužujem mnogo više od mrvica koje mi daješ. Ja zaslužujem više od jednog poziva, od jedne poruke posle ponoći. 
PHOTO by : We Heart It

Нема коментара:

Постави коментар