26.01.2016.

Mi protiv svih

Dalje se mora ići. Do beskraja. Do zauvek. Do kraja. Jer, nije kraj sad kad smo se mi završili. Kraj je onda, kad ne budem disala više, kad ne budem verovala više. Kraj je onda kad se ne budem više nadala boljem. Zapravo, ja sam izabrala novi početak. Ti si taj koji je izabrao kraj. Oterao si me iz svog sveta, želeći da stvoriš neki novi, bez mene. A ne znaš, bez mene svetovi ne postoje. Postoje samo gradovi, razdaljine, putevi, mostovi, obale, planine, kilometri... Svetovi ne postoje kad si sam. Za svet je potrebno dvoje. Ništa te nisam naučila. Ništa nisi shvatio. Govorila sam ti da deliš. Mesto na dvosedu, prolaze u uskim ulicama, zalogaj, gutljaj, radost i tugu. Ti si sve množio, i onda nisi znao šta ćeš sa tim. Vukao si ka sebi sve emocije. Ja sam ostala željna nežnosti. I pustila sam te tamo gde si krenuo sa nadom da ćeš biti srećniji, jer drugačije nema smisla. Pustila sam te da budeš u prednosti, ispred mene, miljama daleko. A mogli smo zajedno da osvajamo svet, držeći se za ruke, mi, protiv svih!

PHOTO by : Pinterest

2 коментара: