14.01.2016.

< 229 >

Ona veruje samo njemu i pruža mu svoje ruke u zagrljaj. Ona često ima košmare. Sanja da ga nema, da ne postoji. Sanja da je napustio. Ona se plaši. Jedina uteha njegov je  zagrljaj. Jedina nada je da se ne probudi. Zauvek da ostane u tom svetu koji izmišlja samo za njih dvoje. Ona se nada da će ga sresti. Na pola puta njihovih želja. Ona se nada da će on biti uporan. Ona želi da je on želi. Sva je potresena. Između glave i srca. Sve manje razmišlja, sve više je brzopleta. Sve bi ona odmah! A odmah ni ne čuje njene molitve. On se drži po strani. Daje mrvice. Ali one je drže dugo u nekom stanju blagostanja. A onda kad dejstvo prođe, ona tone sve dublje i dublje. On hrani zver u njoj. Želi da bude voljena. I u toj svojoj želji, očajna je. Ona ga traži u drugima što prolaze. Ali nisu to te šake a ni oči. Ona misli da ga nije dostojna. Jer, njegov duh je toliko nedostižan. On ne otvara svoja vrata svima. Ona je pristupačna. Sve bi mu odgovorila. na sve bi uspeo da je nagovori. On to ne treba da zna. On treba da bude nežan. Ona je snažna, pa jako udara tamo gde su njegove odaje. Ali zidovi su hladni i široki. Vidi se mrak. I vidi se tama čak i kad je napolju sunčan dan. On je prekrio prozore. Sigurno sa sobom nosi neki teret. Ona bi da ga podele. Sve bi sa njim da deli. Ni jedan dodir, nije joj dao. Ni jedan pogled, osmeh samo za nju. Ničega nema između njih. Samo oni veliki, dobro asfaltirani putevi sa četiri trake. I vreme. Beskrajno mnogo vremena koje njih dvoje nemaju. 
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар