12.05.2016.

< 255 >

Previše smo oprezni. I samo se vodimo kao dvoje. Zapravo smo, oboje, svako za sebe. Vodimo različite bitke, i ne znam koliko smo na istoj strani. Ti ne pokušavaš da mi se pibližiš već da me odgurneš od sebe. Uspeva ti, jer ti dopuštam. Vidim kako se boriš sa osećanjima. Filozofiraš. Objašnjavaš mi. Paziš na reči da ne odaš šta osećaš, ali tačno znaš šta da kažeš da bi me povredio. Mislim da to ne mogu da oprostim. Uložila sam svoje vreme, a ti znaš koliko ga malo imam. Pokazala sam da mogu da popustim, a znaš koliko sam ponosna. Nisam bila spremna za još jedan poraz. Bila sam spremna da uspemo. Mislila sam da si od onih koji ne rade stvari tek onako. Bila sam ubeđena da ti se dovoljno sviđam, da me dovoljno želiš kraj sebe. Optužena sam za kraj, i pre nego što si mi dozvolio da počnem da te volim. Moj osmeh ništa ti nije značio. Moje reči ti ništa nisu značile. I osećam se isto kao i pre par godina kad sam pisala o tebi. Razočarano. Pred tobom bila sam najbolja verzija sebe. I samo da si želeo, volela bih te. Svu ljubav godinama čuvanu stavila bih pred tvoje odaje. Molila bih se da se otopi led, da se pokidaju lanci što te vezuju za ružnu prošlost. Obavila sam ruke oko tvog vrata da ti pokažem da možeš da mi veruješ. Znam, opet ćeš reći kriva sam ja. A zašto? Šta sam ja to od tebe tražila ? Šta ti to nisi mogao da mi daš? Ovoga sam se plašila. A sad se plašim da si namerno do ovoga doveo. Tvoj ponos ti neće dati da se izviniš, pa ti izvinjenje neću ni tražiti. Molim te samo, kad shvatiš gde si pogrešio, ostani gde jesi, ne preduzimaj ništa. To je previše, ali je najmanje što možeš. Poštedi me. Malo bar.
PHOTO by : Pinterest

10.05.2016.

Mislila sam da je to ispravno

Volela sam te više nego što si mogao da zamisliš. I možda te niko nikada ne bude tako voleo. Ne žalim ni za jednim danom, i ne kajem se što sam svoje vreme uložila pogrešno. U tom trenutku, kad sam te volela, nisam mislila da je pogrešno. Mislila sam da je to jedino ispravno što radim, što sam ikada uradila. Sad ne mislim da je ispravno voleti te još uvek. Nije ispravno misliti na tebe. Tek ponekad, pomislim. Ujutru, dok pred ogledalom nameštam kosu, vidim te iza sebe. Jer, ti si moja sen. Uveče, dok ispuštam uzdah od umora, vidim te pored sebe. Jer, ti si uvek bio moj san. Volela sam te više nego sebe, to je bila moja najveća greška. Svu svoju ljubav usmerila sam na tebe. Sebe nisam umela da volim.

Volela sam sebe jedino kad sam sa tobom. Tad sam bila najlepša, najsrećnija, najbolja. A samo sam bila slepa. Videla sam ono što si pred moje oči stavljao. Nikada nisam gledala sa strane, iz ugla nekog drugog. Previše sam sebe ostavila u tvojoj sobi, kući, kolima. Ne kajem se. Ali ne bih ništa od toga ponovila. Sada bih da mene neko voli tako, nesebično, jako, ne razmišljajući o tome da li tako treba ili ne treba. I sugurna sam da bih to umela da prepoznam i uzvratim onako kako ti nisi umeo.

PHOTO by : Pinterest

08.05.2016.

< 253 >

Previše sam reči potrošila na tebe. Toliko rečenica formiranih u tekstove. Toliko pažnje sam ti posvetila. Preuveličala sam te. Sad bih da pišem o nekome drugom. Ne bih da opisujem kako si me povredio, jer dođe mi da opsujem svaki put kad mi padneš na pamet. Znam, ne priliči mi. Kao što mi i ti ne priličiš. Želim da pišem o nečemu drugom. O nekome drugom.

Na primer, o njemu koji se zaljubio u moj osmeh. O tome kako, kad god me sretne, namigne nebu da zahvali što me stavlja na njegov put. O tome kako pred mene prosipa bisere nanizane na emocije. I o tome kako uživam u tome. Smejem se. Grlim ga. Grlimo se. Vreme staje. On me uzima za ruku. Vodi me baš tamo gde sam oduvek želela da odem. Voli me. Čini sve da ga volim. Prepoznaje u meni ono vredno. Čuva me. Prepozna kad se rastužim pa me zagolica planovima za budućnost. Nasmeje me iskrenim pokušajem. Stavlja me na prvo mesto ponekad, a često mi govori da sam mu najvažnija.I radi sve ono što ti nisi... Igra se sa mnom kao sa detetom, ali se igra fer.
PHOTO by : Pinterest

04.05.2016.

< 252 >

Postoje noći kad lako utonem u san. I jutra kada mi nisi prva misao sa kojom se budim. Odavno već ne plačem, jer sam to obećala onoj srećnoj devojci u meni koju si ostavio. Odavno nisam ista, ali i dalje sam svoja a to me drži jakom i hrabrom. Ne bih podnela da si još neki deo mene odneo sa sobom. Odavno ne patim zbog tebe ili za tobom. Ali nedostaju mi stvari koje se neće vratiti. Svi ti poljupci za laku noć, i rastajanja u sitne sate. Bila sam nekako cela, potpuna. A nikada više nisam nekome pripadala. Ponekad poželim da se sakrijem, negde gde me neće pronaći sećanja na tebe. Ali i to što sam krenula dalje, i to što sam jača ima neki svoj razlog. Razlog si ti i ne mogu a da te ne spomenem. Odavno ne dobijem napad besa kad te se setim. I nisam više ni ljuta, i nemam više šta da ti kažem. Nekada smo pričali satima. Nekada smo šetali satima. Nekada smo stajali na kiši, grleći se dugo. Odavno nisi deo mog života, i odavno ne čitaš ono što pišem. Nikada nisi voleo ovaj moj svet u kojem sam stvarala od tebe sinonim za idealno. Govorio si mi da je realnost tamo gde treba da idem i ljutio si se kad bih pričala da želim da rečima u drugima budim emocije. U tebi sam uvek tražila ono najbolje. Pišem ti ovo, da se oprostim. Ovog puta zauvek odlazim. Idem u taj svet u koji si me gurnuo. Realnost, ili kako god se već zove. Nikada ti ne bih pokvarila ono što sada imaš, ja sam uvek bila zadužena za sitne popravke. Nikada nikome neću reći lošu reč o tebi, obećavam. Meni nisi dao ono što sam želela. Neka druga možda sada to ima. Ja pišem ovo da kažem zbogom, tebi i sebi iz tog vremena u kojem si mi obećao drugačiji kraj. 
PHOTO by : Pinterest

02.05.2016.

< 251 >

Pitaju me gde ja to idem kad se noć spusti, a mesec proviri između dva oblaka. Tamo, kažem, odakle se mesec najbolje vidi. Idem, da pronađem još jednog mene, zanesenog i zagledanog u iste stvari. Jer, ma koliko mi puta otvarate oči, ja u bajke još verujem. Sigurna sam, srešćemo se. U gluvo doba noći, kad obično slične duše hodaju gradom. To neće biti naš prvi susret, već prepoznavanje. On će pužiti ruku, ja ću odgovoriti smeškom. Biće to priča koju jutro neće pokvariti. Govoriće mi da me je tražio dugo na pogrešnim mestima, među pogešnim ljudima. Biće to slučajnost stavljena pred nas. I mi ćemo je prigrliti kao dar, ne pitajući se zašto i kako je ona dospela tu. I uvek kada bude oblačna noć, kao sada ja ću svima moći da kažem da zvezda nema jer ih je on sve poskidao samo za mene.
PHOTO : by Pinterest