29.06.2016.

< 259 >

Čak i kada u meni probudiš ono što strašću zovu ja želim da ljubiš me polako. Naučila sam da trenutke treba produžiti, posebno one u kojima uživamo. Ne žurim se da prestanem. Ne ide mi se daleko od tebe. Ne zoveš mi se bivšim. Ne želim da kratim trenutke. Ne ljubi me brzo. Voli me dugo. Dupliraj sate, zadrži minute. Možda se sutra ne vidimo. Sutra možda sretneš drugu ljubav svog života. Mada, kažu, život je kratak da se sretnu dve. Zovi me svojom. Neka mi traje ovo u šta sada mogu da se zakunem, a sutra... Ko zna šta će biti sutra?! Ljubi me polako, dođi mi brzo. Svaki tren, dodir, poljubac i zagrljaj, produži za još jedan. Sve ponovo, ispočetka. Reci da me voliš. Ponovi da zapamtim. Ponovi sve. Ispočetka. Prstima. Pogledom. I pusti me da uhvatim sve, da stegnem, zadržim, zaustavim. Produži mi ljubav, zaustavi trenutak. Pobegnimo dalje od vremena, uzdignimo se izvan svega što nas razdvaja. Mi to možemo, verujem u nas ! Odavno ne verujem u zauvek, ali verujem da zajedno možemo da napravimo svoj najlepši kraj. Znam i kako! Počnimo ispočetka, ponovo, ponovo, ponovo... Pogled, poljubac, dodir, reč, zagljaj, dodir, reč, poljubac... ponovo. 
PHOTO by : Pinterest

Нема коментара:

Постави коментар