30.07.2016.

< 270 >

Več par dana pokušavaš nešto da mi kažeš. Vidim ti to u pogledu. Svaki tvoj pokret je drugačiji, unapred smišljaš grimase. Znam da si, kad ti je ta misao pala na pamet, dugo razmišljao hoćeš li mi reći. Ako živim u zabludi a ti želiš da mi otvoriš oči, pusti me. Želim još malo da budem slepa za istinu. Ako lažem sebe, pusti. istina je bolnija kad se izgovori. Kasnije. Reci mi kasnije. Daj mi još malo vremena da spasim ono što mogu. I ne brini, znam. Već si mi sve rekao. Osetila sam.


Pusti me da verujem da ima nade, da postoji način. Ja nisam spremna da odustanem. Pokušaj da se setiš svega, vrati film. I ostani. Ima toliko toga što želim sa tobom. Pusti me da te podsetim.


Sećaš li se one klupe u parku kad sam ti pokazivala sazvežđa? Rekla sam ti da volim nebo noću, a ti da voliš mene.  Napraviću čitav svet samo za nas. I ne brini sve već znam. Sve si mi ćutanjem rekao.
PHOTO by : Pinterest

23.07.2016.

< 269 >

Mogli su da imaju sve nežnosti ovoga sveta, ti muškarci hladnoga srca. Samo, samo da su hteli. Tako su i mene mogli da drže za ruku. Svi su oni bili hrabri na rečima, kukavice kad je trebalo delati. Hej! Kako si samo mogao da budeš ono u šta bih se klela. Ali ti nisi. Iako si to želeo. Bio si kukavica, bio si nem pred mojim osećanjima. Hteo si ljubav da uzmeš, a ništa da ne daš. Hteo si mene, ovakvu da menjaš i oblikuješ kako tebi odgovara. Bio si sebičan, stalno na život ljut. I takav, mogao si da me imaš. Ali ti nisi. Iako si to želeo. Sa tobom bi bilo isto kao sa svima, i nikada ne bi bilo isto! Ja sam htela nešto drugo, nešto da mu dam vrednost, značaj. I tek sada, ja znam, kad je on pored mene, da može biti drugačije. Može te voleti neko, sebično, nežno. Može. Može brinuti za tebe, može te grliti tako da pomisliš da nikada neće pustit. Ja sam htela da budem sa tobom, ali više od svega želela sam da neko bude sa mnom, u svemu.
PHOTO by : Pinterest

20.07.2016.

< 268 >

Sanjam često, budna, jedan sumrak u dvoje. Moji prsti u tvojoj šaci, zalazak sunca, pijemo vino na terasi. Na vratima se zavesa pomera kako joj vetar diktira, a mi smo tako slobodni, a opet, nikada više nismo pripadali jedno drugome. Gledaš me u oči, i ne moraš da mi kažeš ništa. Ali ipak, kažeš da priđem. Kažeš da priđem još bliže. Stojim ispred tebe. Moja ruka u tvojoj. Ustaješ, i ljubimo se dugo. Tiho na prstima, krenem ka vratima. pogledom ti govorim da kreneš za mnom. Ali ti ne čekaš na moje znakove odavno. Spuštaš me na krevet, a moju belu haljinu podižeš. Govoriš da sam lepa, da me voliš...vrti se plafon, sve želje ispunjavaš mi dodirom i svega čega se setiim ujutru je ono što si mi šapnuo pre sna : "Tebe niko nije više jedva čekao od mene. "
PHOTO by : Pinterest

16.07.2016.

< 267 >

Previše lično shvatam ovo nedostajanje tebe. I kao i sve drugo što shvatamo lično, boli nas, proganja, muči, ne da nam da spavamo, ne da nam da živimo! Ove rečenice, tako glatko prolaze ispod mojih prstiju. Tragovi ovih slova ostaće još dugo na tastaturi, nego... Moram ti reći. Srazmerno tome koliko mi je lepo sa tobom, bez tebe mi je užasno! Ma, odavno ne brojim dane. Znam samo da ima više onih koji treba da prođu od onih koji su prošli. Znam, tuga. Danas nisam jaka. I oprosti, verovatno ću ovako besna reći mnogo toga što ne mislim. I ne, nećeš ti biti kriv za oluju u meni. Samo, osećam kako dogorevam, u želji, daleko od tvojih ruku da me grle i usana da me ljube. Postalo je nepodnošljivo. Postalo je previše svega. Osećam se loše, osećam se dobro. Ne znam, zavisi kako sunce pada na moju terasu. Ujutru je užasno. Podne jedva preguram. Dobro sam. Samo me, eto, ponekad žacne u predelu grudi. Boli što nisi ovde, što ja nisam tamo, što nismo negde zajedno. Nismo ni na polovini ovog iskušenja, a meni dođe da vrištim. U redu je, ne mogu više, pustite me! Ali, niko ne sluša. Hiljadu i jedna loša okolnost koja nas pored kilometara razdvaja. Ne volim kad sam nemoćna. Ne volim kad ne mogu nešto da preduzmem. Ne, nije mi lakše. Ali eto, sve sam ti rekla.
PHOTO by : Pinterest

15.07.2016.

Ostani zauvek

Odlazi! Da. Dobro si čuo. I nemoj slučajno da se okreneš da me pogledaš. Pola mene se raspada dok ovo pišem, druga polovina nestaće kad zatvoriš vrata.


Evo. Uzmi. Ponesi i ovo.

Zašto me tako gledaš? To su uspomene. Ne misliš valjda da bez tebe nešto vrede?

Ništa nemoj da govoriš. Nijedno ali neće pomoći da se predomislim.

Pobogu, ne dodiruj me. Biće mi teže. Idi pre no što kiša počne. Taman će za tobom isprati sve.


Ostavi me sada. Danas.

Nemoj. Ne želim zagrljaj. Ni on nema smisla više. Ali...


Rekla sam ti. Nema ali. Ova priča nema srećan kraj. Šta to radiš sada?

Zašto mi pokazuješ na tu fotelju, sto, i tepih? Ne želim ničeg da se sećam.

Naravno da se sećam. Na toj fotelji smo prvi put sedeli kad smo pobegli od pljuska. Ušunjali smo se stepenicama, gore, u potkrovlje. Grlili smo se dugo gledajući se u ogledalo, posmatrali smo kako pada kiša. Bila sam tako srećna!

Ne, neću se sećati tog stola! Ali, da... sećam se.

Bili smo ludi. Bili smo željni jedno drugog. Strast je bila u nama, a u meni neka druga ja koju si ti probudio. Bila sam tako srećna!

Nemoj. Ne prilazi. Ne tresem se, malo je hladno. Nema trideset stepeni napolju!

Ooo, nemoj da me ubeđuješ više. Na tom tepihu sam htela da nam napravim piknik. Samo ti i ja. Htela sam da sedimo do ujutru zagrljeni, sa čašama vina. Htela sam da planiramo budućnost. Htela sam...
Ne, ne mogu to i dalje ! Zašto? Pa, ne znam. Plašim se. Ne možeš ništa da uradiš. Jesam, luda sam. Zar se nisi zbog toga zaljubio u mene?

Volim te. Ne znam zašto plačem. Ne znam šta hoću. Nemoj da me grliš. Plašim se. O, da, zagrli me. Stegni me jače. I idi.

Ili ostani zauvek. Dugačije ne mogu.
PHOTO by : Pinterest

12.07.2016.

< 265 >

Šta ću kad volim, vedra i bosa da se ušuškam u tvoje snove... U svetlo plavoj, tvojoj košulji. I volim tako, nasmejana i lepa, da budem tvoja mala čupavica. Šta ću kad volim da te provociram kako ne možeš da me podigneš. A ti me onda  nosiš iz jedne sobe u drugu, samo da mi pokažeš da si jak. Govoriš mi da sam luda jer se glasno smejem, jer sam derište jedno veliko... Vrtiš me, i pitaš hoću li već jednom odrasti. A ja  se držim jako za tvoja ramena i šapućem ti da neću nikada. Buniš se, ali kažeš da me voliš tako luckastu. Spusti me! Obećavam ti da ću biti mirna. a onda se, čim me spustiš, nežno obesim o tvoj vrat podižući se na prste. Ljubim te svuda, u obraz, bradu, vrat, kao dete, brzo. Gledaš me, onim pogledom u kojem čitam da sam nadrljala. A onda me podižeš na rame i spuštaš na krevet. Pokušavam da se izmigoljim i pobegnem. Jer, golicaćeš me zar ne? Ne. Spuštaš glavu na moje grudi, grliš me oko struka. Raznežim se, poljubim te u slepoočnicu. Smejemo se. Pitaš me hoću li sada biti mirna? Neću. Nikada. Ali spokojna, da. 
PHOTO by : Pinterest

07.07.2016.

< 264 >

Ne znam da li ovo pišem da olakšam sebi ili da otežam nama. Možda da pokušam sebi da olakšam. Možda da uopšte ne olakšam nama. Nikada ti više neću verovati. Tvoje su oči skrenule pogled, tako si lako skrenuo drugom ulicom. Znam, ti ne čitaš ovo. Tebe ovo ne zanima. Ja bih ipak da konačno znam gde sam u tom tvom svetu od koga mi postaje loše. Očigledno, ti mene ne želiš. Ti želiš da budem tu da te podsećam koliko vrediš. Nešto kao, bajalica pred spavanje. Ja nisam poruka za dobro jutro, i nisam nešto što će te odvesti u dubok san. Ja dišem. Ja volim. Ja se borim. A ti? Šta tebe čini čovekom? Tako si lako pustio da moja ruka sklizne iz tvoje. Ostavio si moje tužno lice da gleda u daljinu. Tek tako. Izvini, ne mogu da te pravdam više. Ni pred sobom ni pred drugima. Jedno je voleti me i ne biti sa mnom, drugo je voleti me a ne pokušati biti sa mnom. 
PHOTO by : WeHeartIt

06.07.2016.

< 263 >

Priđi. Mada, znam da se bojiš, strah je normalna stvar. Stavi na mene plašt od emocija, uvij me u sigurnost i odnesi me. Ti znaš gde bih volela da budem. Tamo gde ćeš me zvati svojom. Tamo gde će se stalno preplitati moja osećanja sa tvojima, gde neće biti straha. Želim da mi pokloniš spokoj. Priđi. Želim da budeš ovde. Želim da ostaneš. Stavi mi ruku na rame, okreni me ka sebi. Vidiš li uplašen pogled? Osećaš li drhtaj? Ponesi me sa sobom gde god da odlaziš od mene. Biću senka. Biću tišina. Biću tvoja lična smena dana i noći. Neću ti biti teret. Ali postaću tvoja potreba. Postaću deo tebe. Znam da se bojiš. Znam jer se i ja bojim. Niko nam nije rekao da će biti lako. Ali, otmi me ! Otmi od svih sa kojima samo gubim vreme. Ne voli me više u senci. Zaslužujemo više. Ja zaslužujem više! Piđi. Ne beži čim osetiš moj dah, treptaj, pokret. Ostani. Bori se za mene. Ovog puta ostani. Nemoj, već ti čujem beg u mislima. Već vidim tvoje korake, rupe, tragove u vremenu. Vrištim. I stakla se lome. I onaj plašt sa početka pada mi na pod. Postajem led. Zarobljena. Oslobodi me. Zarivam ti nokte u vrat, besna sam. Ne možeš tako da odlaziš i dolaziš. Iz mene govori glad. Iz mene govori strast. Iz mene govori jad. Vrati se da pokupiš ovaj lom za sobom. Ili nemoj nikad da se vratiš. 
PHOTO by : Pinterest

05.07.2016.

< 262 >

Da si rekao da pođem sa tobom, da si samo pružio svoju ruku ka meni, krenula bih i ne bih pitala čak ni to kuda idemo. Ali ti si me ostavio da čekam. Nisi se javljao. Nije te bilo. Ostala sam bez objašnjenja da čekam ni sama ne znam šta. Pomislila sam da si odustao, a šta drugo? Nije te bilo danima, a onda je sa kalendara otpao jedan ceo list. Prestala sam da se nadam. Prestala sam da verujem. Prvo je to bio jedan korak napred, pa onda čak tri. Viđala sam te samo na društvenim mrežama, i izgledalo je kao da si svesno pobegao od mene. Smešno, ali nisam htela da te uplašim. A ipak, ako te ljubav plaši, nisi mi ni bio potreban. Htela sam da te volim. Htela sam da me voliš. Bili smo tako blizu, ovog puta najbliže. Ti si izabrao ono što ti je važnije. Ja sam to prihvatila. I šteta što ne mogu samo da pustim da ljubav pođe pored nas. 
PHOTO by : Pinterest

03.07.2016.

< 261 >

Kako se određuje zbog čega je vredno boriti se? Ko određuje granice? Ko, sem nas samih? Svu snagu u sebi dugo čuvanu, ja sam uložila u nas. Bio si tu. Pa onda nisi. Otišao si daleko, ja na tom putu nisam mogla da te pratim. Naši svetovi tako su različiti. Ipak, samo sam o tebi htela pisati. Htela sam napisati na mnogo stranica, u bezbroj redova, koliko te želim kraj sebe. Nadala sam se čuće ptice, one sve jezike znaju. I nije bilo bitno u kojoj si državi. Ja sam te volela isto. Bez obzira na granice. Htela sam da me čuješ, da me shvatiš ozbiljno. Šaputala sam vetru, hladnim noćima, brojala dane. Pisala o tebi, govorila ljudima da me nećeš izneveriti. Možeš misliti samo, koliko sam luda bila u njihovim očima. Otišao si pre nego što sam ti rekla sve. Nisi mi dao priliku, a tako bih mogla da te volim! Htela sam da čuješ moje osećaje, ali ti me nisi čuo. Odjednom, postali smo stranci, ostali udaljeni za par pravih reči, ostali udaljeni za mnogo kilometara. Ja nisam mogla da ti dođem, ali ti si mogao da se vratiš. Šta je za tebe jedan drugi grad malo veći od našeg? Znaš da bih te čekala, širom otvorenog srca, ruku spremnih da zagrle... Nikada više ne bi mogli da nas razdvoje. Sad samo mogu od nas da pravim umetnost, da slažem naše tuge, jednu do druge. Samo tako možemo biti celina. Žao mi je što nismo ni pokušali. I da, žalim svakoga dana. 
PHOTO by : Pinterest

01.07.2016.

< 260 >

Noćas je neko sipao pesak, svuda po sobi. Najlepšu haljinu za mene stavio je na krevet, moju omiljenu pesmu puštao ponovo, ponovo. Rekla sam da želim da se probudim na plaži, usnula nakon ljubljenja sa tobom. Rekla sam da želim zvezde, muziku. I sve to si doneo pred mene. More je daleko, putuje se više od trajanja jednog sna. Ti si ga doneo meni.

Volim te, rekla sam.

Želiš li vetar? Želiš li buru? Hoćeš li da more bude mirno? Hoćeš li talas, da nas zapljusne i probudi pred zoru? Hoćeš li da prespavamo izlazak sunca ili da u njemu uživamo? Želiš li jednu obalu ili ostrvo? Dođi. 


Znaš da je ovo san, jel da? 


Osećaš li miris soli? Vidiš li ove neobične plave boje svuda? Želiš li brod? Jedrenjak? Daj mi ruku.


Zašto me vodiš tamo? Plašim se. 


Obećao sam ti. I more, i obale, i kiše, i sunce. 


Tamo je mračno , rekla sam. I drhtala sam. Bilo je hladno. I bio je vetar. Ali on je bio tu. Držao me je snažno. Svaki moj korak bio je prethodno utaban njegovim. Rekao je da će biti sve u redu. Dobiću šta želim, O, ludice, ne želim ništa sem tebe. 


Preskoči ovo. Zažmuri. Niko nam nije rekao da će biti lako. Tu sam. Ostaću. Budi hrabra. Znaš da sve možemo  kad smo zajedno. Budi jaka. Znaš da mrak uvek smeni sunce. 


Oooo...

Obećao sam ti. More. Ti i ja. Beskonačno.

Nisam znala da me toliko voliš!

I dalje ne znaš, devojčice... 

PHOTO by : Pinterest