11.11.2016.

Ako se rastanemo

Ako se rastanemo, spakuj mi za poneti spokoj koji sa tobom imam. Pore na koži  ispuni mi ljubavlju a u moje bore udahni život. Jer bez tebe, krenuće oluje, vetrovi i kiše, a ja ću biti kao prut odlomljen i tanan. Sve će biti isto oko mene ali u meni... u meni će se ugasiti vatre koje si samo ti umeo da probudiš. 


Ostaće uspomene kojih se neću rado odreći. Sretaću svakoga dana tvoje tragove. Svuda. Želeću da pobegem, što dalje. Počeću ispočetka. Trudiću se da ne mislim. Noću ću šetati nekim drugim pustim ulicama, sa tobom u mislima ali bez tebe. Govoriću da sam dobro, a raspadaću se na delove. A onda, kad prođe dovoljno dugo, krenuću dalje bez tebe.


I biću dobro. Jer ja to mogu, jer sam hrabra. Bila sam feniks i ranije, bila sam jaka i pre. I moći ću da se uzdignem, moći ću da prebolim. Naći ću način, pronaći ću put. Radila sam to i ranije. Nije isti šablon, ali se lako nauči. Učila sam to i ranije. 



Ako se rastanemo, moći ću da bez mnogo buke i u tišini, krenem na drugu stranu. Problem je samo što neću hteti. Ostaću ukopana u trag koji ostane od nas, moleći se da se vratiš. 

2 коментара: