11.11.2016.

Hiljadu puta laku noć

Nisam ja kivna na ovaj svet. Nisam ni ljuta na ljude. Znam da prave vrednosti blede, skoro da ne postoje, ali znam da postoje prave osobe. Sa njima i loše postane bolje, a dobro dobije totalno dugačiju konotaciju. Misli se pozitivnije, manje se brine. A ja se vodim onim da ono na šta ne mogu da utičem pustim da ide kako želi da ide. Ono što imam grlim danas, jer ga možda sutra biti neće, a kad volim volim celim srcem, jer ne znam drugačije. 


Mogu da vam pišem o tome kako sam vaspitana, ko su mi bili uzori, ko bih želela da postanem. Ali danas nas vaspitaju životne okolnosti, ugledamo se na nečiji način života, a želimo da ostanemo što više svoji. Mada, moje se želje nisu promenile. I dalje želim isto. 


Budjenje pored voljenog, i njegov raznežen pogled dok me gleda kako se protežem. Prva jutarnja kafa u krevetu ili na  terasi, dok pravimo planove za novi dan. Jedva čekanje da se vrati sa posla dok spremam ono što najviše voli da jede. Njegov zagrljaj kad mu otvorim vrata. Držanje za ruku dok šetamo parkom popodne kad zadje sunce. Čežnjivi pogledi na decu tako malu da nas plaše, a tako predivnu da ih poželimo. Kokice uz film. Čaj kad me vidi da sam se odvojila i da čitam u tišini. Ušušuškavanje u  njegov zagrljaj. Hiljadu puta volim te i hiljadu puta laku noć. 





2 коментара: