08.11.2016.

Ona se budi.

Ona spava na mom ramenu. Razmišljam o svim tim romantičnim scenama koje su joj u glavi. Trudim se da ne dišem, i da se što manje pomeram. A onda shvatam da je i mene uvukla u svu tu romantiku. Dodirujem joj lice, tek ovlaš onako kako to rade u filmovima. Malo se neviram, jer ipak je ovo njen film a ja samo glumac. Smirim se kad mi prođe misao o tome kako sam glavni. Jer, ona spava a drugih ljudi nema. Samo nas dvoje, i moj krevet, mali za nas oboje. Ali ona se snašla, pametnica mala, spava na mom ramenu. A ja se tudim da ne dišem.


Kad me je uplela u sve ovo?



Pokrivam joj leđa. Brinem da li joj je udobno. Znam da nije. Pokušavam da se izmigoljim i stavim joj glavu na jastuk. Ali ona je kao čičak zapela za mene. Ne ide mi. Počinjem da se služim telepatijom, sugerišem joj mislima da se pomeri samo malo, samo malo u levo. Ne. Gubim živce, ponovo. Teško je biti lik u ovom romantičnom filmu.



Šta mi je ovo trebalo ? 



Konačno. Ona se budi. Meškolji se u mom zagrljaju, pravi neke čudne linije prstom po mom stomaku. To me golica, Pravim se da spavam. Ipak joj stegnem ruku, a ona samo sklizne telom sa mog ramena, i legne pored mene. Poljubi me u rame, šapne da me voli, pokrije me i ponovo utone u san. Ja osećam kako me umor savladava, na ivici sam sna, ali ipak pomislim krišom, ovaj put da me ne čuje njena ljubav, koliko je volim. 



Ona se budi. Na svaku moju misao o njoj. 










4 коментара: