02.01.2017.

Neke druge stvari

Januar, drugi. Sunčan i nimalo zimski dan. Sećam se ranijih zima, sa puno snega, napolju minus a srca puna ljubavi i topline. Tata me je vukao na sankama, sredinom zavejane ulice, a par fotografija iz tog vremena svedeoče o mojoj neizmernoj sreći. Sada i on i ja imamo neke druge brige, ne živimo u više tom prošlom vremenu. Ništa nije isto. Ali ne kažem ni da se mnogo promenilo. Oboje smo sad dva odrasla deteta. I smatram to najvećim našim uspehom.


Kada sam sela da pišem, nisam mislila da ću otići u tom pravcu, da pišem o njemu, o snegu i tim sankama pravljenim samo za mene, mojim srećnim povicima i fotografijama kad sam bila mala. Htela sam nešto drugo da vam kažem. 


Prošle godine, u ovo vreme, bila sam tužna i povređena.U mojim očima se video neizmerno razočarenje. Ali se sećam jednog jutra kada sam odlučila da to promenim. Pisala sam već o tome ranije. Pisala sam o časovima plesa na koje sam krenula, o druženju sa ljudima koje neizmerno volim. Dokaz da sam uradila pravu stvar došao je polovinom prošle godine. Ponekad mi se čini da se znamo godinama, pa često ne mogu ni da se setim kad smo se upoznali. Previše se toga desilo u tom periodu. Upoznala sam sebe kakvu ranije nisam znala. Smejala sam se !


Uživala sam u svakom danu, kao i kad sam bila mala. I ništa se nije promenilo, i dalje se isto radujem. Samo me druge stvari čine srećnom. Možda teže prepoznajem sreću u malim stvarima jer u meni živi odrasla ja, ali se ipak ono dete u meni budi često.

Нема коментара:

Постави коментар