07.01.2017.

Tragovi u snegu...

Otišao si u potragu za nečim boljim. Smatrao si da u tuđem zagrljaju ima više sreće. A ja te nisam sprečavala, čak sam i bodrila to tvoje ludo srce da ide, da ide što dalje od mene. Jer znala sam da je bolje da odeš sada, nego kasnije kad ta sreća bude oduzimala moje vreme koje provodim sa tobom. Idi sada, kada još ne znam ni njeno ime ni njen lik...


Bilo je prekratko da bude istina, i bilo je dovoljno lepo da upali lampice sumnje. Obećavao si mora, i gradove širom sveta. Nepotrebno, jer je meni bio dovoljan naš mali stan na vrhu zgrade, odakle smo posmatrali ljude koji žure, i pitali se imaju li oni kome da se vraćaju. Ti si se uvek vraćao meni. I znam da si voleo moje telo, mladeže i osmeh. Bar znam da je tako bilo na početku, kada sam iz pogleda mogla da ti čitam misli. Sada, ti si tako daleko čak i kada stojimo na prozoru, u zoru, po navici i gledamo sve te ljude. Ja se pitam i dalje kome li se vraćaju, a ti kome da pobegneš od mene. 



Žao mi je, ako sam ja kriva, što je ovako moralo da bude. Ali idi. Idi sada, pre nego što saznam njeno ime, i pre nego što naslutim njen lik. Idi dok je mraz napolju, i dok se ledi sneg umesto mojih suza. Idi, pre nego što se uplašim od još jednog tvog prisustva koje je sve samo ne prisustvo. Ti si odavno negde daleko, makar u mislima. Neću da negujem ljubav u koju samo ja verujem, idi, i ostavi nešto sasvim bledo što će nestati do jutra. Biće to kao da nisi ni postojao. Ostavi samo tragove u snegu...

9 коментара: