15.08.2017.

Ne savetuj me pogrešno.

Mnogi nas savetuju pogrešno jer mnogi govore iz ličnog iskustva. Možda moje iskustvo bude bolje. Nemoj da mi kvariš matematiku. Ne savetuj me pogrešno. Krenu tako, pa kažu... Nemoj. Stani. Čekaj. A ja bih sve odmah, i muža i posao i decu. Što da ne? Jedno malo da bude blesavo na mene i plavo na njega. A kud ćeš lepše?! Stani, još si mlada za tako nešto. A vreme ide...brzinom svetlosti. Smenjuju se dani pa godišnja doba...sve tako, u krug. Samo ja stojim u mestu. Ne mrdam. I samo gledam. Čekam, da dođe to vreme koje oni nazivaju pravim. Ma ko si ti da mi kažeš kad je pravo vreme? 


Nemoj još da se udaš. Još si mlada. Jel vi stvarno mislite da će ova  mladost večno da mi traje? Hoću sad da budem mlada supruga. Jedra i zdrava da trčim oko muža. Dete moje, kažu, ti misliš to tako lako ide. Pa ne znam, nisam probala. Ne znam kako ide, znam kako hoću da ide. Možda baš krene tako kako treba. Pusti me molim te sa tim. Samo mračite. Konstantno neko mračenje kad su lepe stvari u pitanju. Što niko ne kaže pa da, hvala Bogu, da se udaš. Nego se sve kao pokajale, a svoju decu vole najviše na svetu! Pusti te me da živim svoj život. 



Savetuju me da odustanem od snova, od želja i od planova. Malo su vetar u leđa a malo više vuku uže. I to ga  tako zategnu...ugušićeš se! Ja se kao smeškam, kao u redu je. Šta je u redu?! Ne kvari mi matematiku, kad ti kažem! Hoću da se smejem svakom novom danu, baš me briga šta nosi dan a šta noć. Živim dok me ima, kad me nema lako ću. I da vam kažem, onako, iz srca, bolje da se kajem što sam nešto uradila nego da se kajem što nisam. 

2 коментара: