18.02.2018.

Moram nešto da ti kažem.

Slušaj, moram nešto da ti kažem. Nisam sigurna od kada to traje. Ponekad mi se čini od kad te znam. Nisam sigurna kako da izračunam brzinu kojom smo ušli u sve ovo. Oboje smo na vrtešci a bojimo se visine. Ja malo manje ti malo više. Danju se ne plašimo, pa se noću prestravimo kad shvatimo da spavamo jedno pored drugog, a srca nam se smeše, prsti prepliću... Slučajno me dodirneš dok spavam pa budeš svestan mog prisustva a ja ujutru zateknem svoju četkicu za zube u tvom kupatilu. Dešava se, zaista se dešava. 

Bojali smo se gluposti. Ti si mislio da sam previše mlada, ja  da ću ludo da se zaljubim. Obe te stvari su činjenice. Kao i to da smo previše vremena potrošili na čekanje. Sada je pravo vreme za nas. Ja osećam to iz srca, iskreno i jako. Sada mogu da ti se dam onako kako ranije nisam mogla. Sada možeš da me voliš kao ženu, strastveno i snažno. Možeš da me imaš, onako kako želiš. Sada te se ne plašim.

Slušaj, moram da ti kažem. Ne znam da li smem. Ne znam kuda će nas to odvesti jer ova ljubav vodi nas čak i kada mi mislimo da vodimo nju. Bila sam hrabra kad sam ti došla toliko blizu da sam čula kako nam srca kucaju. Bila sam previše luda kad sam prišla toliko da sam osećala tvoj dah na svom vratu. Bila sam već zaljubljena kada sam te pustila da me celu ogoliš, do kože, do svih mojih nerava i skrivenih mapa. 

Slušaj me.Do neba. Do zvezda. Do beskraja. Do mesta gde se spaja moguće i nemoguće. Do izvan granica. Do uzdaha i udaha. Volim te.



15.02.2018.

Ponekad.

Ponekad mi se čini da se sve brige ovog sveta sruče na moja nejaka leđa. Tu prenoće, pa onda ranim jutrom ponovo pritiskaju i bole. Ponekad brinem o najbanalnijim stvarima, a onda te brige rastu. Hrane se strahom, strepnjom, sumnjom... Od gladne dece preko globalnog zagrevanja do brige o budućnosti. Sve se to odjednom sakupi i tišti. A ja želim da živim kao da ne postoji sutra, kao da se ne dešava ni jedan trenutak sem ovog SADA. 




To moje SADA, to si ti. I znam, ponekad nisi svestan toga, ponekad se samo zagledaš u moje oči i ne slutiš ništa. Ili slutiš sve. A ja ćutim. Jer znam, ako krenem da govorim reči će prerasti u suze. Onda ćeš misliti da sam tužna. A nisam.

Plakala bih od sreće. Ponekad. Onda kad setim da se brineš za mene pa ti se na čelu stvori ta još jedna bora sa mojim imenom. Onda kad me poljubiš u ruku, onako, jer ti tako dođe. Onda kad očima kažeš i više nego što misliš da si rekao. Onda... kad moje telo postaje tvoje, a ja uzdahom odgovorim na tvoju želju. Tada.




I mogla bih satima da nabrajam. I ne bi bilo dovoljno. Bilo bi malo vremena da se opiše, malo da se napiše, malo da se oseti, malo da se shvatiPonekad to moje SADA, to naše SADA traje kao tren...Onda se hvatam za sitnice, za svaki dodir i svaki pogled. Jer želim da pamtim. Jer želim da nosim sa sobom. Svaki drhtaj, svaki treptaj, svaki uzdah. Ponekad, čini se, ja moram da odem, ponekad se čini da moram da odem baš daleko. Tad se uhvatim za osećaj. I ne puštam. Kad pustim brige se vrate.


Ponekad imam osećaj da gde god da odem, ti ćeš biti ono čemu ću da se vraćam. Ponekad kao da me nikada ne bi ni pustio da odem. Ponekad zaboravim gde sam, ali znam da sam na sigurnom. I ponekad, ali samo ponekad, posumnjam u naše SADA.Jer, svaki put me uveriš u suprotno. 

08.02.2018.

Kad reči ožive...

Kažu da izgovorene reči ožive vremenom. Od kad to znam, pazim šta pričam. Govorim samo o lepom. Ne spominjem tebe, ne spominjem prošlost. Ne govorim šta je bilo, već ono što je sada. A sada je ljubav. Neizmerna ljubav prožima moje telo, prolazi kroz moje vene i hrani moje srce. To je sada. To se dešava. Te reči žive u svetu u kojem sam i ja, vidim ih na ogledalu, na ormaru, na zidovima. Voljena sam.


Ako treba već nešto da oživim, hajde da oživim lepo. Hajde da oživim lepe emocije, hajde da se osećam dobro. Ja se osećam dobro. Ja se osećam odlično. Neka takve reči žive. Ne spominjem loše, ne govorim šta je bilo. Bilo je i prošlo je. Ja živim sada. Ne sutra, i ne od sutra. Moj život počinje sada.


Ako treba nečemu da dam oblik i dušu neka oživim ljubav. Prema svima. A najviše prema sebi. Ako treba nekog da volim neka volim sebe. Ta ljubav će se preneti i na druge ljude. Živeće uvek tu, između mene i svih ostalih, u vazduhu, u prostoru... Neka živi ljubav! Neka živi istina. Istina je, da sam ja ispunjena, voljena žena. Istina je da govorim ono što već jeste i što postoji. Govorim sa namerom da bude, jer čim izgovorim tako je.


Ja sam srećna. Ja sam voljena. Ja radim posao koji volim. Ja imam partnera koji me poštuje. Ja sam ispunjena. Ja sam zdrava. Ja sam vredna, hrabra, mudra... Ja sam svesna sebe i toga da sve što izgovorim tako već i jeste.



06.02.2018.

Onime što jesam, time te ljubim.

Ne pokušavaj da me oblikuješ po sebi jer onda to neću biti ja. Biće to neka žena, po tvojoj meri i kroju ali biće glupo da je zoveš mojim imenom. Neću se odazvati. Meni, ona će biti strana, neću je prepoznati u ogledalu a ona prava ja će se stalno boriti da ispliva na površinu. Na kraju, prava ja će se ugušiti, a ta nova ja postaće bezlična. I biću tvoja ali svoja nikako. I zato, ne pokušavaj da me menjaš.




Pusti da se menjam zajedno sa tobom. Pusti da napravimo korak napred zajedno, a da unazad pogledamo samo ponekad, kad već budemo daleko. Pusti da se prilagodim, ali nemoj da me menjaš. Nemoj uzalud da se trudiš, da trošiš energiju na takve stvari. Uzmi me za ruku pa me odvedi da vidim kako ti vidiš ovaj svet. I pusti, samo pusti da se prilagodim, da oblikujem svoje želje po tvojim željama. Pusti da počne da me zanima ono što tebe zanima, pusti. Jer, ja sam tebe već pustila u svoj svet. 



Ti koračaš tako pažljivo. Ali ne gledaš na svet mojim očima. Onda se raziđemo na trenutke, ne razumemo se potpuno, i to potpuno shvatamo. Brzo se pronađemo jer jedno od nas dvoje uvek je spremno na kompromise. Pronađemo se, u mraku, usnama i rukama. Dodiri nas zbliže, poljupci vežu. Ali opet, ti pokušavaš da me menjaš. Kažeš nemoj ovo, pa nemoj ovako... A ja hoću na svoj način da ti pokažem ono što ja vidim dok te gledam, dok te grlim, dok je moja ruka u tvojoj...



Pusti. Pusti da me promeni ljubav, da me oblikuju želje, da me strast učini divljom, tvoja nežnost pitomom. I pusti...da se te dve mene ponekad zbliže i da budem ono što jesam. Jer onime što jesam, time te ljubim.





01.02.2018.

Recenzija - NIVEA micelarni šampon

Odavno nisam pisala o nekom proizvodu. Malo sam se zasitila toga, bilo mi je naporno da pišem favorite jer ih je bilo previše za prošli mesec. Ali, eto, mislim da mi više odgovara da pišem kraće recenzije o jednom proizvodu. Danas je u pitanju šampon. Moja kosa se brzo masti u korenu a krajevi su relativno suvi. Pored šampona koristim i masku pre pranja jer mi tako odgovara, a regenerator izbegavam jer mi kosa bude slepljena što u mom slučaju stvarno nije neophodno.



Zanimalo me je jako kako to micelarni šampon? A pošto je već bilo vreme da promenim šampon eto prilike! Konačno sam odlučila da ne kupujem litarske šampone jer moja kosa  ih se brzo zasiti, a takvi šamponi traju i traju i traju... Micele prodiru dublje u kožu glave i efikasnije je čiste. 


Prvo što sam primetila je da ima osvežavajući miris. Meni je to jako važno za šampon. Pa i za kupke. Ali šampon nekako treba da miriše na čisto, pa ne volim teške mirise šampona. Mene podseća na kombinaciju limuna i zelene trave. Šampon je providan, i postoje dve vrste. U roze i u tirkiznoj ambalaži. Po mom tipu kose ja sam izabrala tirkizni.  Što se njegovom učinka tiče, može da produži pranje kose za još jedan dan u mom slučaju, uz pomoć šampona za suvo pranje, što mu dođe nekih tri dana bez pranja. Za mene to je uspeh! Mada, ovim šamponom možete prati kosu svakoga dana, neće ošteti kožu glave i dovesti do iritacije. Nisam primetila da mi se od njega pojavila perut a ni svrab, čemu sam sklona kada su šamponi u pitanju.



Predhodni post : Utorak.




30.01.2018.

Utorak.

Utorak je da želimo da što pre dođe petak. Jer, već smo isplanirali vikend. Ja u njegovoj pidžami, on u uniformi za posao. Budimo se rano, on ispija kafu i pali cigaretu. Oko nas izgužvana posteljina i pokrivači, na podu garderoba. Smejemo se. Ja govorim kako mora već jednom da sredi sobu, on da je važno da mu je u glavi sve kako treba. Ono, istina, bitno je. Kaže mi da ponekad ne zna šta hoće, a ja se uplašim da mene, eto, baš mene neće. Mada, to nikad na glas ne kaže ja znam da mene ne bi dao ni za šta.


S pravom sam se uvukla pod kožu, pa tu čekam svoje vreme. Onda kreće moja borba za mesto u tom njegovom haotičnom svetu. I ne planiram da se predam. Znam to dok me gleda, dok me drži za ruku, dok se grlimo... Koliko je samo vremena prošlo dok smo čekali ovaj trenutak. Potajno smo se nadali da će se dogoditi ovo. Potajno smo želeli da jedno sa drugog skinemo uključujući i ponos.


Znam, ranije nije mogao ni u oči da me gleda. Znam, ranije nisam smela da mu budem bliže. Jer znali smo, neke će se sile potruditi da nas privuku. On se plaši onoga šta mogu u njemu da probudim, ja se plašim onoga šta će od mene da napravi. Ali kad se svetlo ugasi a oči sklope, znamo da radimo ono što treba. 



28.01.2018.

5 znakova da neko ne brine o vašim osećanjima.

Postoji toliko alarma koji govore beži, trči koliko te noge nose, a mi ipak ostajemo u lošim vezama, lošem društvu, lošem kolektivu. I tako, sam sebi zagorčavamo život. Morate preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ponekad, treba se okrenuti i otići. Ponekad zbog drugih, ali najviše zbog sebe. Nije dovoljno da budeš sa nekim, i taj neko mora da bude sa tobom. U svemu, u svakoj situaciji. Izgovori umesto rešenja su takav kliše... Taj neko nije muškarac, taj neko nije prijatelj, nije dobar kolega... Ne. Kad je nekome zaista stalo do vas, taj će prevrnuti planine i doći će do vas, vašeg srca ili duše.


Beg ne mora uvek da bude znak kukavičluka. Ako ste pokušale/i sve, a opet se nije ništa promenilo jedino što vam preostaje je da bežite. Idite. Idite u pravcu nečeg boljeg. Ne obećavam da će biti lako. Ali na kaju biće sve lepo. 


Život je previše kratak za loša prijateljstva i loše veze.



  • Nekako uvek naprave da ste vi krivi.  Uvek je lakše svaliti krivicu na drugoga. Međutim to nikada nije bilo rešenje. Uvek će problem ostati problem sve dok se ne reši. Ovakve osobe ne prihvataju krivicu, nikada neće reći da je u njima problem čak i ako vi znate da ništa pogrešno niste uradili i da ne postoji ni jedan argument koji vas okrivljuje.

  • Kada pokušate da  izrazite to kako se osećate u vezi sa nekom situacijom kažu da pravite dramu.  Nije to ništa, nisam mislio/la tako, pogrešno tumačiš, praviš problem gde ga nema... Ako se bilo šta, situacija/razgovor odrazi na vaša osećanja...važno je. Imate pravo da želite da raspravite, da znate, da odreagujete na nešto nekom emocijom. Ako vas zaboli - važno je, ako vas iznervira -  važno je, ako vas razočara - važno je. Ako vi kažete da postoji problem onda ga i ima.

  • Nikada ne pitaju kako se vi osećate. Ovo je jako jasan znak. Neko ko ne brine o tome kako se osećate nikad vas to neće pitati. Želeo bih da otputujem sa prijateljima za vikend, kako se ti osećaš u vezi sa tim? Volela bih da večeras izađem sa drugaricama, da li bi ti to smetalo? 

  • Stalno se osećate usamljeno. Kada ste SAMI u vezi tu opasno nešto ne štima. Kada vas zatrpava svojim obavezama, problemima i planovima a vas ne uključuje u razgovor normalno je da će te se osetiti isključeno i usamljeno. Veza podrazumeva da se poštujete međusobno pa i da poštujete brige, sumnje, želje i potrebe jedno drugog...

  • Plašite se da ih kritikujete. Osobe koje ne pihvataju kritiku nisu ni za same sebe a kamoli za druge. Nismo savršena bića i imamo i mane i vrline. Ipak, prilagđavanje je ključ uspeha bilo koje veze. Ako se plašite da kažete dečku/devojci da vam nešto smeta jer mislite da će odgvoriti napadom to nije osoba za vas i to apsolutno nije veza za vas.




23.01.2018.

To što te VOLIM ne znači ništa.

Znam da ćeš doći ponovo na prag mog srca. Ali tada već biće kasno. Biće to samo mračna i hladna, prazna odaja. I ništa više. Nekad je to bilo utočište za tvoje tople oči i umornu dušu. Nekada smo tu, sklupčani jedno uz drugo maštali o budućnosti. Smejali smo se glupostima i verovali da će ljubav uvek biti uz nas. Ja osećam da odlaziš. Vidim taj kofer pun uspomena, čeka da se zatvori. I voz, težak i surov od reči koje nismo trebali reći poći će u ponoć. Odvešće te. I ja ovog puta neću da vrištim za tobom. Neću da ridam i gušim se u suzama.

Biću tužna i usamljena. I nedostajećeš mi. Ali neću da trčim za tobom. Ovaj put, ne. I nadam se da će padati kiša, da što pre spere ta gorka osećanja. Ne želim te moliti da ostaneš. Tebe, kakav si sada ja ne poznajem. Sa strancem ne želim da delim snove. Dugo sam gradila ovaj naš svet. Mučno mi je gledati svo to cveće kako vene. To nisam mogla sama zaustaviti. Imala sam pravo da znam da si odustao. Ne kažem da bi mi bilo lakše. Ali, barem ne bih nagađala. I ti tvoji izgovori! Nisu me najdostojniji.

Postaje hladno i tiho. I taj tvoj kofer me nervira! Ideš? Ili ostaješ? Pa, dovoljno si odrastao da doneseš odluku. I koliko ti to još vremena treba? Ja ga nemam više! Svo svoje vreme tebi sam dala. Vreme se ne kupuje, znaš? Odlazi! Mada, najviše od svega bih želela da ostaneš. Pusti te igrice, toplo pa hladno. Zar je to još u modi? Imaš li prioritete? Ili živiš samo od danas do sutra?

I drugi ljudi imaju osećanja.I nisi jedini na svetu. A to...to što te VOLIM ne znači ništa. Jer ovde je u pitanju jedan devojački san! A sa tim se ne igra, dragi. Ma, ne radi se tu čak ni o meni! Spasi sebe. Odluči se. Neću čekati večno da čujem ono što želim od tebe. Još nešto samo, moraš da znaš, ovaj put kad odeš ne traži me. Biću daleko od tvojih očiju. I nemoj da pitaš za mene. Ja još nisam čula da se nekom daje milion šansi a da on ni jednu ne iskoristi! Tebi bih i život dala, ali ne mogu da ti dopustim da mi ga uništiš. Žao mi je. Ili si sa mnom ili nisi. Ja za to između ne želim da znam.



Predhodni post : Biram da verujem. 



22.01.2018.

Biram da verujem.

Biram da verujem u čuda. Biram da verujem da to i zaslužujem. Biram da volim, da budem voljena, da budem nađena čak i kada i sama tražim. Biram da budem ono što jesam u dnu svoje duše, biram da pričam glasno, da iskazujem svoje emocije. Biram da slušam i da budem saslušana, biram da cenim i da me cene. Biram da budem i sama čudo. Biram da na sve u svom životu gledam kao na čudo. Biram da mislim da je sve ono lepo što se događa zapravo čudo koje sam priželjkivala. Biram da budem u ljubavi, u radosti, u zdravlju!




Biram da osećam mir, toplinu, da zavolim svoje mane i pretvorim ih u vrline. Biram da budem strpljiva kad je za čudo potrebno vreme. Biram da verujem u sebe, u svoje potrebe, u svoje želje. Biram da se njima vodim na svakom polju u svom životu. Biram da otklonim iz misli sve negativno, sve loše. Biram da mislim samo na lepo. Biram da budem hrabra. Biram da budem jaka. Biram da ne sumnjam da se čuda dešavaju. Biram da se budim srećna. Biram da svaku noć utonem u san srećna. Biram da me voli samo onaj kojeg i ja mogu da volim. Biram da me dodiruje samo onaj koji zaslužuje moj dodir. Biram da se nadam. Biram da poštujem samu sebe. Biram da budem spokojna. Biram da se ostvaruje ono što želim.




Biram da verujem.

Predhodni post : Posebna.



20.01.2018.

Posebna.

Uvek ću te voleti, zbog načina na koji me gledaš,  zbog toga kako vrhovima prstiju prelaziš preko mog tela pretvarajući sve moje mane u vrline. Trenuci sa tobom traju duže nego trenuci sa drugima, ti minute brojiš poljupcima a vreme zaustavljaš pogledom. Ne moraš da me dodirneš da bih znala koliko, kada i zbog čega me gledaš. Kad me privučeš ka sebi savršeno se uklopim u taj zagrljaj a naši dlanovi pronađu put jedni do drugih pa se za ruke držimo dugo ne želeći da tako prekinemo nit između nas.




Uvek ću te voleti, zbog toga kako se osećam pored tebe. I žena sam i devojčica, i zaštićena i ušuškana i sve sam što treba da budem da bih se osećala voljeno. Ti ne dozvoljavaš sebi greške, jer znaš da nemamo vremena za to. Previše smo čekali da dobijemo mogućnost, priliku, šansu... Nas su uvek delili ratovi koje smo vodili sa svojim željama. One hoće jedno, razum kaže drugo. Pa opet, u krug, vrtimo se u strahu da ne pogrešimo. A pogrešno je samo ono što radimo a ne želimo.





Uvek ću te voleti, zbog toga što mi u svemu daješ prednost. Ja se osećam kao da zaslužujem sve blagodeti ovog sveta, osećam se moćno, osećam se snažno...jedino me slabom čini kad kažeš da sam posebna.Tako slabu, lakše me je voleti i lakše me je naučiti da volim. 


Predhodni post : Pravo da odem.