06.02.2018.

Onime što jesam, time te ljubim.

Ne pokušavaj da me oblikuješ po sebi jer onda to neću biti ja. Biće to neka žena, po tvojoj meri i kroju ali biće glupo da je zoveš mojim imenom. Neću se odazvati. Meni, ona će biti strana, neću je prepoznati u ogledalu a ona prava ja će se stalno boriti da ispliva na površinu. Na kraju, prava ja će se ugušiti, a ta nova ja postaće bezlična. I biću tvoja ali svoja nikako. I zato, ne pokušavaj da me menjaš.




Pusti da se menjam zajedno sa tobom. Pusti da napravimo korak napred zajedno, a da unazad pogledamo samo ponekad, kad već budemo daleko. Pusti da se prilagodim, ali nemoj da me menjaš. Nemoj uzalud da se trudiš, da trošiš energiju na takve stvari. Uzmi me za ruku pa me odvedi da vidim kako ti vidiš ovaj svet. I pusti, samo pusti da se prilagodim, da oblikujem svoje želje po tvojim željama. Pusti da počne da me zanima ono što tebe zanima, pusti. Jer, ja sam tebe već pustila u svoj svet. 



Ti koračaš tako pažljivo. Ali ne gledaš na svet mojim očima. Onda se raziđemo na trenutke, ne razumemo se potpuno, i to potpuno shvatamo. Brzo se pronađemo jer jedno od nas dvoje uvek je spremno na kompromise. Pronađemo se, u mraku, usnama i rukama. Dodiri nas zbliže, poljupci vežu. Ali opet, ti pokušavaš da me menjaš. Kažeš nemoj ovo, pa nemoj ovako... A ja hoću na svoj način da ti pokažem ono što ja vidim dok te gledam, dok te grlim, dok je moja ruka u tvojoj...



Pusti. Pusti da me promeni ljubav, da me oblikuju želje, da me strast učini divljom, tvoja nežnost pitomom. I pusti...da se te dve mene ponekad zbliže i da budem ono što jesam. Jer onime što jesam, time te ljubim.





Нема коментара:

Постави коментар