30.03.2018.

Bombone u biblioteci.

Ne pamtim kad sam poslednji put pročitala neku knjigu. Imam već spremljene izgovore, i svaki je za nijansu bolji od onog drugog. Ali kad ih je ponestalo, probudila sam se ranije a sa mnom i želja za čitanjem. No, nisam htela to da kažem. Otišla sam u biblioteku po knjigu, dve ili tri... a vratila sam se sa važnom životnom lekcijom. U devet ujutru teško da ćete videti nekoga mojih godina na ulici a taman posla u biblioteci. Ali zato sam se susrela sa bakicom koja je takođe tražila nešto za čitanje. Između polica i knjiga tražila je nešto laganije, ja neki dobar triler. 



Čula sam je kako govori da njen muž kupuje bombone a onda ih deli deci na ulici. A zatim videla da vadi iz torbe čokoladu, i mnogo tih različitih bombona i stavlja sve to ispred bibliotekarke. Jednu milisekundu sam zastala a onda izdahnula setno. Da nam je više ovakvih ljudi! Uzela sam prva dva trilera sa police, i ne čitajući o čemu se u njima radi. Žurila sam da stignem da otvorim vrata toj ženi koja mi je dokazala da i dalje postoje mali heroji svakodnevnice. 



Ne treba. Mogu ja sama. Naravno da je to rekla. Znam da možete sami, ali eto, ja bih da uradim nešto za vas. Iako niste ni svesni šta ste upravo uradili za mene. Mislim. Ali ćutim. I srećna sam.



   

20.03.2018.

Na kraju krajeva...

Zašto verujem u ljubav? Zato što kako zračiš tako i privlačiš. Pod jedan. Pod dva, ljubav je najiskrenije i najčistije osećanje, i to znaju samo oni koji su je već doživeli. Ako trenutno niste srećni u vezi i razmišljate da napustite partnera, uradite to i budite srećni jer ste bogati za još jedno iskustvo. Suprotno od toga kako se osećate sada jeste osećati se voljeno. Iskusili ste kako ne treba sad je na vama da verujete i očekujete napredak. Radite na sebi. To je najbolje što možete da uradite. Verujte mi, ja nikad nisam odustala čak i kada sam imala velikih razloga za to.




Jednom sam ušla u vezu nepromišljeno, neiskusno, nezrelo. Zaljubila sam se. Sad znam da to nije bile ljubav već želja da imam nekoga. Onda sam jednom poverovala da me neko voli. Sad znam da je važno voleti. Poslednji put sam poverovala da sam nekom važna. A shvatila sam da treba da budem najvažnija sama sebi. Danas znam kako ljubav izgleda jer je ne tražim, ne treba mi dokaz da postoji. Jednostavno je tu, pored mene i svuda okolo jer ja njome zračim. Voljena sam jer volim, poštovanje imam jer i sama poštujem. A on je sve vreme bio tu, godinama, a nisam ga videla! Nekad smo slepi jer verujemo u pogrešne stvari i plašimo se promena. Ne plašite se promena. Promene su dobre.



Zašto da nastavite da verujete?



Zato što se od velikih stvari ne odustaje lako, i zato što one ne dolaze tek tako. Verujte u ljubav kao što verujete da postoji dobrota, hrabrost, plemenitost. Verujte u ljubav kao što verujete da je čokolada slatka i pre nego što je probate, kao što znate da je more slano čak i kada vam morska voda ne dotakne usne. Verujte u čuda, u sreću i u srećan kraj. Na kraju krajeva ne morate ni da verujete, samo nemojte da odustanete. Kako znate koliko vam je ostalo do cilja?





   

16.03.2018.

Pitao si me...

Zašto te volim? Zato što volim kad podmetneš rame ispod moje glave, pa sanjam lepše iako tako ne mogu da se uspavm. Zato što volim kako me gledaš, kako me ljubiš, i kad me ljubiš u ruku... Zato što pored tebe sviću čarobna jutra koja mirišu na ljubav, zato što i kad se razdvojimo ti srcem pronađeš put do mene. Zato što me osvajaš svakoga dana po malo, i zato što si dopustio da budeš osvojen. Zato što te vidim pored sebe i u budućnosti, samo nas dvoje i naše mini verzije, puno ljubavi oko nas! Zato što se više ne plašim, više ne bežim. Zato što sam tu gde treba da budem.



Pitao si me...Zašto baš tebe? Od svih drugih baš ti! Zato što si kvalitetna osoba, zato što si dobar čovek. Zato što volim kako gledaš male devojčice sa loknicama i kako posle toga odmah pogledaš u mene. Zato što se razumemo pogledom, zato što si blizu i kad si daleko. Zato što te svaki atom mog tela oseća i kad nisi pored mene, zato što su tragovi tvojih prstiju svuda po meni, zato što si prvi i jedini osvojio skrivene mape mog tela. Zato što tako nesigurno pitaš zašto te volim jer nisi svestan svojih kvaliteta.



Pitao si me... A meni nije teško da ti ponavljam. Stalno i često, sve razloge zbog kojih te volim. Biću pokvarena ploča, vrteću iste reči u krug dok ne upamtiš. A možeš i da me uhvatiš kako te posmatram dok spavaš, dok zamišljeno gledaš u daljinu, dok voziš ili se nerviraš oko gluposti... i da osetiš koliko te volim. Jer, ti meni  nisi rekao da me voliš. Ali ja to znam. Srce zna. 


   

12.03.2018.

Odvedi me.

Odvedi me u Veneciju. Ili na Karlov most. Ili u Dubrovnik. Ili na neko lepše mesto. Ne znam. Negde gde možemo da budemo sami, da krenemo sve ispočetka. Samo ti i ja. I ova ljubav koja nas drži u životu kad je svima do svega sem do života. Odvedi me na vrh nekog brda da vičemo iz sveg glasa naša imena i imena naše dece koju želimo toliko. Odvedi me na najvišu zgradu da budemo bliže zvezdama. Odvedi me na piknik, da zaspimo pod vedrim nebom pokazujući prstom na oblake raznih oblika.


Odvedi me u Pariz. Ili u Opatiju. Vodi me u Rim. U Moskvu. Ili na neko lepše mesto. Ne znam... Možda tamo gde si proveo detinjstvo. Možda na jezero, da bacamo kamenčiće u vodu i brčkamo noge. Negde gde se oseća mir, a miriše na ljubav. Odvedi me do zvezda. Poljupcem. Dodirom. Uzdahom. Osmehom. Zagrljajem. Samo želim da budem sa tobom. Odavde do večnosti i nazad. Znam, čekao si dugo. Ove oči, ove ruke, ove grudi i ono iza njih, ovo telo i dušu, baš ovakvu... Mene. I hvala ti za strpljenje. Hvala ti za ljubav. Hvala ti za to što se ne plašim više. Hvala ti za vetar u leđa, za reči podrške i za to što veruješ u mene. Hvala ti što sa mnom zamišljaš budućnost. Hvala ti za osećaj, dodir i reč. 





   

Predhodni post : Kako je lepo biti tvoja.

08.03.2018.

Kako je lepo biti tvoja.

Kako je lepo biti tvoja dok ljubiš mi ruku, dodiruješ srce, gledaš s ljubavlju i izmamljuješ osmehe. Ti koračaš gde pre tebe nije niko. Oprezno i nežno. I paziš na svaki moj uzdah, svaki pažljivo izmamiš. Tvoje ruke me grle zaštitnički a u tvom srcu pronašla sam svoj dom.

Lutala sam dugo i sada konačno imam osećaj da sam stigla tamo gde treba da budem. Osećam ljubav, osećam zahvalnost, osećam mir. Kako je lepo biti tvoja. I dušom i telom. Jer ti, ti znaš kako i koliko. Znaš kada. Tebi sam dala sve. Tebi pripadam cela. I sve što vidiš je tvoje.


Kako je lepo biti tvoja dok te gledam kako se boriš kroz život. Hrabro stojiš pred svim problemima držeći me za ruku. Ne daš mi da potonem. Čuvaš me od svih, sebično, samo za sebe. Ne pričaš puno. Ali ja vidim kad me pogledaš. Znam kad me dodirneš. Osećam kad me zagrliš. I ti si lutao dugo dok mene nisi sreo.



Kako je lepo biti tvoja. Kako je lepo disati na istom jastuku sa tobom. Kako je lepo znati da smo tamo gde treba da budemo, zajedno. Lepo je biti tvoja. I telom i dušom. 



Leah Gast's Influences




   

01.03.2018.

Nemoj.

Tvoj dah na mom vratu nije više vreo, ne goriš od želje za mnom. Ja tu ne mogu ništa. Dižem ruke, a i sidro. Nemam vremena za igrice. Ja sam mislila da smo ozbiljni. Ne guraj me od sebe, ne odriči se ljubavi. Nisam ja tek tako pala u tvoja krila, prešla sam dug put do tebe pun odricanja i borbe sa samom sobom. Više bi trebao to da ceniš. To što govoriš nema smisla, a ako si se uplašio od onoga što budim u tebi, super, beži! Ali ne okreći se. Ja sam mislila da nećemo da budemo kukavice. Nemoj da zaključim kako sam hrabrija od tebe, ovako nežna i krhka. Nemoj.



Nemoj. Nemoj da me teraš da sagradim zidove i mostove a znaš koliko je trebalo vremena da se sruše. Bliskost među nama tek je počela da raste a ti me nežno primakneš ka sebi pa onda najjače što možeš odgurneš. Neka! Možda tako i treba. Možda me odgurneš u pavom smeru, tamo gde pripadam. U tuđem zagrljaju možda pronađem ono što ti nisi mogao da mi daš. Hajde, pogledaj me u oči. Šta si to tažio a da ti nisam pružila?



Ti ne znaš šta želiš. I zato, nemoj. Nemoj da me teraš da kažem ono o čemu smo se dogovorili da ćutimo. Nemoj da budem jača od tebe, ovako nežna i krhka. Moje snove si srušio. Moje srce je slomljeno. Ali, moram ti reći jedno veliko HVALA. Sad znam šta smo to mi bili. Ono što sam ja zvala ljubavlju bila je pozornica za glavnog glumca  i sporednu ulogu. I konačno, zavesa je pala. Odglumi opet sve ali nekoj drugoj. 
           Photo | The Tides | Bloglovin’