16.03.2018.

Pitao si me...

Zašto te volim? Zato što volim kad podmetneš rame ispod moje glave, pa sanjam lepše iako tako ne mogu da se uspavm. Zato što volim kako me gledaš, kako me ljubiš, i kad me ljubiš u ruku... Zato što pored tebe sviću čarobna jutra koja mirišu na ljubav, zato što i kad se razdvojimo ti srcem pronađeš put do mene. Zato što me osvajaš svakoga dana po malo, i zato što si dopustio da budeš osvojen. Zato što te vidim pored sebe i u budućnosti, samo nas dvoje i naše mini verzije, puno ljubavi oko nas! Zato što se više ne plašim, više ne bežim. Zato što sam tu gde treba da budem.



Pitao si me...Zašto baš tebe? Od svih drugih baš ti! Zato što si kvalitetna osoba, zato što si dobar čovek. Zato što volim kako gledaš male devojčice sa loknicama i kako posle toga odmah pogledaš u mene. Zato što se razumemo pogledom, zato što si blizu i kad si daleko. Zato što te svaki atom mog tela oseća i kad nisi pored mene, zato što su tragovi tvojih prstiju svuda po meni, zato što si prvi i jedini osvojio skrivene mape mog tela. Zato što tako nesigurno pitaš zašto te volim jer nisi svestan svojih kvaliteta.



Pitao si me... A meni nije teško da ti ponavljam. Stalno i često, sve razloge zbog kojih te volim. Biću pokvarena ploča, vrteću iste reči u krug dok ne upamtiš. A možeš i da me uhvatiš kako te posmatram dok spavaš, dok zamišljeno gledaš u daljinu, dok voziš ili se nerviraš oko gluposti... i da osetiš koliko te volim. Jer, ti meni  nisi rekao da me voliš. Ali ja to znam. Srce zna. 


   

Нема коментара:

Постави коментар