01.04.2018.

Kako je lepo...


Kako je lepo znati da ćeš biti tu kad ujutru otvorim oči. I da ćemo jedno drugom poljupcem ulepšati novi dan. Kako je lepo znati da me imaš i da te imam onako kako nikoga nisam i onako kako me  niko nije imao. Ponekad se uplašim da će se razbiti taj san čim sunce izađe ujutru. A onda te pogledam dok se jedva neki zrak promanja i pomislim kako je lepo što si tu, što sam tu i što smo tako zagrljeni jedno uz drugo. Na tvom ramenu pronašla sam svoj dugo traženi mir. Nećeš mi verovati ali ti si sve što sada želim. Ne trebaju mi više jutra ako ne sviću sa tobom a ni noći u kojima ne sanjam pored tebe. 



Ti me odvedeš do zvezda jednim dodirom, pokažeš mi da nisu daleko kad imaš nekoga da ti ih približi. Kako je lepo znati da mogu da se oslonim na tebe kad mi je teško i da će sve odjednom postati lakše samo jer me ti držiš za ruku. Ne plašim se ničega. Znam, nećeš mi verovati prvi put sam plakala od sreće onda kad si me učinio posebnom na jednostavan način. Onda kad je sve moje postalo tvoje. Kako je lepo znati da postojiš a tražila sam te dugo. 




Kako je lepo ne sumnjati u tvoje reči. I osećati se moćno. Verovati. Želeti. Nadati se. Voleti. Težiti. Čeznuti. Ostati. Postojati. Ne odlaziti. Boriti se. 






   

Нема коментара:

Постави коментар