02.04.2018.

Marioneta za dečaka.

Ti možeš tako lako da me povrediš. Možeš da slomiš svaki deo mene a onda pustiš da me vetar odnese sa prašinom sa asfalta. Znaš tačno na koji način. Znaš koliko je dovoljno da zaplačem. Znaš da mi malo treba. Ti možeš da se okreneš i odeš kao da se nikada nismo ni sreli. Možeš da kažeš da je sve bilo samo igra u kojoj sam bila marioneta neiživljenom dečaku od trideset i kusur godina. Možeš da zalupiš vrata, da ismeješ moju ljubav prema tebi, da kažeš kako ti nije stalo. Ima toliko načina na koje možeš da me raspračaš, tako da me niko posle tebe ne sastavi.



Tako si grub ponekad, ne razmisliš, pa kažeš nešto što zaboli. Ujedem se  za usnu, umesto tebe. Ali ništa ne kažem. Puštam te. Ti možeš da mi srušiš celi svet. I možeš da se vadiš na moju mladost, na moju naivnost na to što život grizem u malim zalogajima. Možeš da mi srušiš sve snove u jednoj rečenici. Ti možeš da uneseš u moj život mrak. Možeš da izlomiš sve nade i radosti a onda da to staklo baciš na putu do posla rano ujutru dok svi spavaju. 



Znam ja da možeš da me zameniš. Svi smo mi zamenljivi i sa rokom trajanja. Znam i da dobro rasuđuješ, da gledaš osećanjima, da voliš jako, da živiš brzo... Znam i da možeš sve ovo lepo da pretvoriš u pakao. I znam da nisi toga ni svestan. Ne znaš da hodamo po tankom ledu, na koncu, čak ne ni na konopcu. Ali dobro je znati da i ja tebe imam u šaci. I ti voliš mene. Ja sam ti to dopustila.


I can’t wait for beach nights




   

Нема коментара:

Постави коментар