14.04.2018.

Žena ženama #1


Kao žena ženama, kažem vam da je svaka od nas posebna, svaka je vredna i svaka čini ovaj svet lepšim, svaka na svoj način. Danas sam dobila ideju da pišem o ženama koje vredi spomenuti zbog onoga što su bile, zbog onoga to jesu i zbog onoga što će tek biti. Ove priče će nam pomoći da razumemo one druge žene, one žene koje možeš biti TI ili neka tebi bliska žena. Sve priče biće objavljene anonimno kako bi se one zaštitile. To je najmanje što mogu da uradim za njih. 




Živim u Podgorici, imam dvadeset i četiri godine. Zavrsila sam za školu za frizerku, ali taj posao ne radim, nisam se u tome pronašla. Tražim posao koji bi mi više odgovarao. Živim sa roditeljima i bratom. Djetinjstvo mi u suštini nije bilo loše, kad sve saberem i oduzmem.Otac mi je jako težak čovjek, i dešavalo se kad se napije  da udara moju majku. Zato sam išla kod babe da se sklonim od svega, i tu pronalazila svoje utočište. Nažalost, ona više nije među živima. Sa njenom smrću prošla je i sva bezbrižnost koju sam osjećala. Sad kad mi je teško, ne mogu otići kod nje već izađem da prošetam, i bude mi lakše.

U školi nisam bila neki đak, žao mi je što je tako, jer da mogu da vratim vrijeme bolje bih učila, i više se trudila. Kad je trebalo da učim najviše pred kraj osnovne škole i na početku srednje, ja sam se zaljubljivala. Voljela sam uvijek starije momke, koji imaju auto, da me štite i čuvaju. Kao da sam u njima tražila figuru pravog oca kojeg nisam imala. Moj otac nije bio dobar prema mojoj majci. I jako sam želela da pronađem muškarca koji će se prema meni ophoditi dobro. No,bila sam premlada za to. A željna ljubavi i pažnje.

Imala sam veze na daljinu uglavnom, zaljubljenost bi trajala i po nekoliko mjeseci i posle bi se ugasila. Bilo je tu i paralelnih veza, veza na jednu noć, ostavljali su me, i ja sam njih ostavljala, i sve to u nadi da ću naći nekog posebnog. Ali kao da sam tražila na pogrešnim mestima. To je trajalo  do moje devetnaeste godine i onda sam sebi rekla: "Tijana sad ćeš da se smiriš, nadji posao, nemoj sa svakim dai zlaziš i ljubav će se pojaviti. " Tako sam i uradila... Radila sam u nekim radnjama, frizerskim salonima, pa posle nekog vremena, uvek sam kao za baksuz dobijala otkaz.

Prošle godine negđe krajem marta, bila sam na  FB-u ne bih li našla kakvog momka makar za dopisivanje, jer ipak pored razočarenja koje sam doživjela želela sam da počnem ispočetka.  Kad me je jedan od mojih bivših momaka, kao psa ostavio i oženio drugu, a meni je obećao brak osećala sam da se svet ruši. Ali nisam ni tada odustala od ljubavi. I tako, uđem na profil jednog dečka, i kad sam mu ugledala lice sa nocarima na glavi, pomislila sam "ooo Bože kako je zgodan, s ovim momkom moram nešto da imam" i dok sam to razmišljala u glavi mi se stvorila naša buduća veza. Gledajući slike, shvatila sam  da ima dijete  da je razveden. Bila sam nekako iznutra srećna , jer sam pomislila da je baš on pravi muškarac za mene!

Poslala sam mu zahtjev za prijateljstvo,  i nakon dva dana me prihvatio. Sutradan ujutro mi je poslao poruku: "Dobro jutro, princezo." i od tog momenta do dana današnjeg moja ljubav prema njemu ne jenjava, zaljubljena sam u njega kao prvog dana. Zvanično mi nismo u vezi, jer on kaže da ja nisam za njega da zaslužujem boljeg i mlađeg, i nismo u kontaktu već dva meseca, i ne pamtim da mi išta u životu teže pada od toga, da mi se ne javi za dobro jutro i pita kako sam. Mislim i da  mu je neko napunio glavu  lažima o meni u koje je on povjerovao, i to me najviše boli. Eto to mu je izgleda bila prilika da me se otarasi!

Osjećam ga stalno u svom srcu i glavi, i osjecam da misli na mene. Ali ako je suđeno javiće se. On ima trideset i pet godina. I ne živi u mom gradu, već 40 km od mene u gradu koji se zove Bar. Za tih deset mjeseci koliko je trajala naša "veza", ja sam išla kod njega u Bar dva puta i on je jednom bio u Podgorici kod mene, bilo nam je lijepo i super smo se slagali. Luda sam bila kad mi se ne javi, nedostajao mi je kad god ne odgovori na poruku, kad mi nešto lijepo napiše skakala sam po kući od sreće, čak i često od sreće plakala, a sad samo plačem od tuge što ga nema. Bila sam spremna da budem s njim uprkos njegovim vrlinama i manama, da mu budem žena i  ljubav, da mu rodim djecu i dam svu ljubav, iako me povrijedio. Sad da se javi, sve bih mu oprostila i bila sa njim. Znam da sam  možda glupa, ali moja ljubav je iskrena i nema granica. 


Draga moja, kada muškarac želi da bude sa tobom njemu nisu važne ni godine, ni daljina. A ako pak ne želi on će izmisliti stotinu razloga zbog kojih vi ne možete biti zajedno. Možda ti samo misliš da je on za tebe. Ako neko ne želi tvoju čistu i iskrenu ljubav onda je i ne zaslužuju. Nipošto nemoj da se osećaš krivom zbog toga što se on više ne javlja, dala si sve od sebe. Pusti ga. Neka ide. Napravi mesta u svom životu za nekog novog, nekog ko će umeti da te ceni. Budi ponosna jer si žena, hrabra i spremna da voli u ovo ludo vreme kad se ljubav ceni malo ili nimalo. 




   

Нема коментара:

Постави коментар