06.05.2018.

Braneći našu ljubav.

Ponekad se bojim da ne odeš pre mene iako smo još mladi i puni života. Taj strah me parališe do te mere da ne mogu da dišem. A onda poželim da ja odem prva. Ne znam zašto razmišljam o smrti, kad smo tek počeli da pravimo planove i živimo snove. Toliko toga treba da uradimo zajedno. Toliko toga je pred nama. 



Ponekad imam snage za oboje a ponekad bih najradije prepustila tebi sve brige ovog sveta. Kad si ugrožen od strane drugih ljudi ja bih stala da te branim iako znam da sam malena srna. Volela bih da te niko nikada ne pogleda popreko. Ne bih podnela da ti nešto fali, onda bi ti falio meni. Pa opet to ne bih mogla da podnesem.



Probudim se noću, u sitne sate, pa brojim minute do jutra. Jer jutro me podseća na nove pobede u koje idem, ponekad hrabro, ponekad ludo, ali idem. Uvek idem dalje, dok god ti stojiš iza mene i svaki put kad se okrenem kažeš : " Ti to možeš!" . A onda kad uspem ti opet kažeš : "Tako sam ponosan na tebe!" Jer ti znaš da ja mogu sve dokle god me voliš. Ti znaš, ja ću biti tvoja podrška i pustiću te da me podržavaš braneći našu ljubav pred svetom.








   

Нема коментара:

Постави коментар