20.01.2018.

Posebna.

Uvek ću te voleti, zbog načina na koji me gledaš,  zbog toga kako vrhovima prstiju prelaziš preko mog tela pretvarajući sve moje mane u vrline. Trenuci sa tobom traju duže nego trenuci sa drugima, ti minute brojiš poljupcima a vreme zaustavljaš pogledom. Ne moraš da me dodirneš da bih znala koliko, kada i zbog čega me gledaš. Kad me privučeš ka sebi savršeno se uklopim u taj zagrljaj a naši dlanovi pronađu put jedni do drugih pa se za ruke držimo dugo ne želeći da tako prekinemo nit između nas.




Uvek ću te voleti, zbog toga kako se osećam pored tebe. I žena sam i devojčica, i zaštićena i ušuškana i sve sam što treba da budem da bih se osećala voljeno. Ti ne dozvoljavaš sebi greške, jer znaš da nemamo vremena za to. Previše smo čekali da dobijemo mogućnost, priliku, šansu... Nas su uvek delili ratovi koje smo vodili sa svojim željama. One hoće jedno, razum kaže drugo. Pa opet, u krug, vrtimo se u strahu da ne pogrešimo. A pogrešno je samo ono što radimo a ne želimo.





Uvek ću te voleti, zbog toga što mi u svemu daješ prednost. Ja se osećam kao da zaslužujem sve blagodeti ovog sveta, osećam se moćno, osećam se snažno...jedino me slabom čini kad kažeš da sam posebna.Tako slabu, lakše me je voleti i lakše me je naučiti da volim. 


Predhodni post : Pravo da odem.



Нема коментара:

Постави коментар